Недозвољена љубав

Извор: Викизворник


Недозвољена љубав

Братац својој говорио секи:
»Ходи, секо, да ти нешто кажем!
Тебе просе један’ест царева,
сви један'ест из силних градова.
Ја те не дам цару ниједноме, 5
јер је јазук, да те други љуби,
већ ја ћу те, секо, обљубити!«
Кад је сека р’јечи разабрала,
то је њојзи врло мучно било.
Она иде својој милој мајци: 10
»Види, мајко, што ми вели брато,
да ме проси један’ест царева,
сви један'ест из силних градова:
- Јазук, секо, да те други љуби,
већ ја ћу те, секо, обљубити!« 15
Њој говори остарјела мајка:
»Јао кћери, до Бога милога,
хајде, кћери, у зелену башчу,
објеси се о жутој наранчи;
боље ти је, да те није живе!« 20
Она иде у зелену башчу,
па говори лијепој наранчи:
»Наранчице, по Богу сестрице,
немој своје обломити гране,
да ми се је младој објесити!«  25
Наранча је врло милостива,
све је своје обломила гране,
не даде се цури објесити.
Она иде руменој ружици,
па говори руменој ружици: 30
»О ружице, по Богу сестрице,
немој своје обломити гране,
да ми се је младој објесити.«
Ружица је врло милостива,
све је своје обломила гране, 35
не даде се цури објесити.
Она иде виновој лозици,
па говори виновој лозици:
»О лозице, по Богу сестрице,
немој своје обломити гране, 40
да ми се је младој објесити!«
Лозица је врло милостива,
све је своје обломила гране,
не даде се цури објесити.
Она иде мркој трњиници, 45
па говори мркој трњиници:
»Трњинице, по Богу сестнце,
немој своје обломити гране,
да ми се је младој објесрти!« 
Трњиница тврда срца била, 50
није свпје обломила гране,
на њој се је млада објесила.
Кад је братац дошо из чаршије,
проговара остарјелој мајци:
»Мила мајко, гдје ми је сестнца.«  55
»»Ено ти је у зеленој башчи,
она бере румене ружице,
чим ће твоје свате дочекати!««
Па он иде у зелену басцу,
и долази под жуту наранцу, 60
ал му секе под наранчом нема.
Па он иде руменој ружиои,
ал му секе под ружицом нема,
па он иде виновој лозици,
ал му секе под лозицом нема, 65
па он иде мркој трњиници,
ал о њој му сека објешена.
Кад је братац секу угледао,
сам је собом ’вако говорио:
»Кад је с мене, нек није ни мене!«  70
Тер се и он млађан објесио.

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Златна јабука, Хрватске народне баладе и романце, II књига, уредио Олинко Делорко, Зора, Загреб, 1956., стр. 81-83.