Не мри, не мри, Јиве
|
Напомена[уреди]
Задатак тако често повјерен Иви Карловићу, ако не сасвим, а оно барем дјеломично. Стих: »Ча мароза ли је?« није јасан, уколико мароза није Маре, а онда би ту ријеч требало писати великим словом.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. »Бисер«. Забавник I. Загреб, 1863., стр. 47 (»Јунак Виндар и Мара«). Почетни стих: »Мајка Мару јутро рано звала«. Нашем примјеру налик само други дио ове варијанте.
2. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и ненростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошониској и железној на Угрих«. Загреб. 1871., »Из моиега живота и путовања по угрских Хрватих«, стр. XXXИВ—XXXВ. Почетни стих: »Ни у Лики снахе ни дивоике«. Пјесма је по свој прилици из Хрватског приморја. Јако раширена међу Хрватима уопће (и онима у домовини и онима изван ње). Неколико фрагмената те пјесме забилиежено и међу Хрватима, који су се, бјежећи пред Турцима, населили у јужној Италији (види Алберто Циресе. »Цанти нополари делле цф>ионио славо-молисане«. Естратто ђа »И цанти пополари дел M.олисе«. Риети, 1957., стр. 12—185).
3. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простога и непростога пука хрватскога по жупах шцпрунској, мошоњској и железној на Угрих«. Загреб,1871.. бр. пиесмц: 447. Почетни стих: »Ах јој мени, мила мајка моја!« Пјесма је из Парапатићева брига.
Варијанта под бр. 3 много ближа примјеру нашег избора од оне под бр. 2. Повезује их само мотив у коме се младић послужује свакојаким варкама да би примамио диевоику која се опире његовим љубавним наканама. Мотив ђоста обрађен у нашој народној поезији и с другачијом разрадом.
4. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словиенске народне попиевке«. II., Загреб, 1879.. бр пјесме 405 (»Њему је Јелена најљепша«). Почетни стих: »Ој Јелена, вода ти ледена фнина нена)«. Пиесма је из Кралиевице. Фрагмент, који би могао по неким стиховимо бити варијанта примјеру нашег избора.
5. »Хрватске народне пиесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих«, Трст, 1879.. бр. пјесме: XI. II. диел (»Иве умира за Маром«). Почетни стих: »Не мри не мри Јиве«. Пиесма је с отока Крка. Можда ова варијанта, која је најближа од свих ђосад наведених примјеру нашег избора може да нам приближно обиасни нејасноћу другог стиха у нашој пјесми. У овој варијанти с отока Крка тај други стих гласи: »Ча Мару желијеш?«
6. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«. Цриквеница 1907., стр. 221—233 (»Царевић Селим и кћи Мехмед паше«), Почетни стих: »Разболи се Селим царевићу«. Само дјеломично налик примјеру нашег избора. I Селим се учини мртав, да би примамио дјевојку и то по напутку своје мајке. Остало је другачије.
7. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VI. Матица Хрватска, Загреб, 1914., бр. пјесме: 39 (»Јанкова болест«). Почетни стих: »Јанко својој бесидио мајци«. Пјесма је из Макарског приморја. У овој варијанти младић одлучује да се причини мртав, а не чека да га на то свјетује мајка.
8. Др. V. Зганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 209 (»Јиве Карловић и Мара златарева«). Почетни стих: »Потужи се Јиве Карловићу«. Пјесма је из Врховца код Озља.
9. Волчић, ркп. МХ 59, I. бр. 64 (»Иван и Маре«). Почетни стих: »Мала Марице ходмо по рожице«.
10. Ибид., II. бр. 13. Почетни стих: »Маика синку свом тихо беседиаше«.
11. Ибид., бр. 42. Почетни стих: »Маика ј’ Мару јутро рано звала«. Други дио ове пјесме повезан је с нашим примјером, први не. У првом је опјеван младић, који крај воде у гори лови дјевојке да их обљуби, али га је ипак надмудрила лукава дјевојка, па се он због тога разболи. I сад, као у нашем примјеру, мајка га упућује како ће дјевојку домамити. Повезати ову варијанту с оном штампаном у »Бисеру« (види бр. 1 ових варијанта).
12. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 17. Почетни стих: »Ја ти умирем, мила мати моја«. Пјесма је дјеломично оштећена (у средини и на крају).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 78-80.