Млада Ана рано уранила,
набирати цвиће око града,
а највише цвита љубидрага,
љубидрага киту је савила,
па је шаље Петру виренику. 5
»А мој Петре, о мој вирениче,
ево теби кита љубидрага,
пак је носи, Петре, за клобукон,
све по хладу, не по жарком сунцу,
да ти не би кита увенула!« 10
Кад се Петар ките добавија,
ун је носи по жарком сунајцу,
што је вишје носи по сунајцу,
то му кита греде зеленија.
Кад је Петра угљедала мајка: 15
»А мој Петре, драго дите моје,
окле теби кита љубидрага?«
»»О старице моја мајко драга,
ово ми је виреница дала,
ако ли је твоме срцу драга, 20
она не ће зимоват код мајке!««
»Нека, Петре, теби срића била!«
»»А ти дуго жива, моја мајко!««
