господину Дум Антуну Лучићу, Дубровчанину, вриједному учитељу од божјијех закона.
Овди је смрт прика, свакому немила,
вриднога, књижника под мрамор спремила,
оца Дум Антуна ки је бил за дику
злат вјенчац и круна граду Дубровнику,
и осталој држави, Лопуду најлише,
гдје тијело остави а к небу дух движе,
с два вијенца, ке је добио, што му чес поклони;
урешен зач је био објема закони:
учитељ ки је мнозих за собом оставио,
и у дјелијех црковних многе поставио;
гди својом добротом духовни свој наук
и својијем животом владао је велик пук;
светиња гди своја од ђављијех узица
слободи без броја крстјанскијех душица;
и добријем науком, ки му је бог саздао,
вазда је прид пуком јак друго сунце сјао;
и како Диана источна свјетлости
свијети сад над нама кон божје милости;
гдје кости и тијело редовник избрани
у бриме дозрило под плочом настани,
а блажен дух се свој у вишњијех насели,
да у слави небеској вазда се весели,
у крилу Абраина, јер се туј радује
над свијема звијездама гди сам бог краљује.
Ер с духом распрти телесну теготу,
изведе од смрти к вјечному животу,
гди наглос од смрти не може по вијек вас
потлачит ни стрти ни спржит почтен глас;
тер моли сад бога с горуштом љубави,
од распа свакога да свој пук избави,
да сада и вазда размирја и рати
ни помор ни глада не да му познати;
и да бог избави све душе крстјанске
с мрнари и с плави од руке поганске,
и од морске пучине, јадовно гди такој
топи се и гине мрнара велик број. -
Сви људи, све жене, кому се тим згоди,
од дијеве блажене да ови дом походи:
немој вам трудно бит с молитвом скрушеном
ови гроб покропит водицом блаженом
и ријети: блажен био, без конца по све дни,
кога је поклопио ови гроб камени.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мавро Ветрановић, умро 1576, пре 448 година.
