Na milos Orfeo svojijem skladnijem pjesnima
vas pakô priveo s nakaznim strašnima.
On smion tu pođe, hude pun bolesti,
ljepos sve gospođe da bude izvesti.
Smjenstvo tve veće bi er sinka miloga
pođe uzet na nebi iz krama rajskoga.
Bi ljubav jedina svaki od vas kom ljubi,
nu većma ti sina negli vernu on ljubi,
er bez nje se on vrati na ovi svijeta kraj,
ti š njim htje ostati, obje vas združi raj.
Ali, jaoh, poginu u Gradu nam moguća
u ocu i sinu Jaković sva kuća;
poginu s nesreće, nu u vječnoj spomeni
tvoji znani živjeće lovori zeleni.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
