Ево сан ти доша
Из далека миста,
У дарове теби
Нисан дони’ ништа!
Венго сан ти дони’ 5
Славић - грло моје,
Којц ће прославит
Славно име твоје!
А сад ћу те почет
Од главе славити, 10
Повр’ј главе твоје
Венац поставити.
Анђеле небески
Високога врата,
На теби је круна 15
Од сувога злата.
Твоје јесу власи
Све у један прамен;
На глави ти стоју
Како драги камен. 20
У тебе су косе
Каконо у виле,
У које саплићеш
Цендал модре свиле,
I које прибадаш 25
Златними иглами;
Липо ти пристају
Меји госпојами!
У тебе је чело
Повијено с власми, 30
Каконо млад мисец
лити под облаци.
У тебе с’ обрвц,
Испод њи два ока,
Каконо дви звизде 35
Сунца од истока!
У тебе је носац
Срид лишца усађен,
Лиљанон и ружон
Прилипо ограђен. 40
А та твоја уста
Када проговоре,
Регби да се врата
Од раја отворе.
А ти твоји зуби 45
Дробни тере густи,
Липо ти пристоју
У румени усти.
Та твоја брадица,
На срид ње јамица, 50
На моме срдашцу,
Жестока раница!
У тебе су руке
У мишицан јаке,
Којено се гоју 55
За младе јунаке!
У тебе су плећа
Кано у јунака,
На кин би пријала
Сокола дивјака. 60
А та твоја шкина
Широка у плећи,
Која мене, тужна,
Касно чини лећи!
У тебе су прси 65
Широкога поја,
На њин дви јабуке
Рајскога покоја.
А те твоје ноге
Када потрепећу, 70
Регби, душо, вило,
Да бисер измећу!
