О Шишко разумни, честити одвеће,
кога глас свим се мни да липсат вик неће,
љувеним ки њекад горил си пламеном,
поколи лежиш сад под овим каменом,
и покли т' никада не видих прилику,
ову т' рич ја сада говору за дику:
међу све гиздаве блажена госпоја,
ка дике и славе на свиту достоја,
разлики ови број од цвитја зелена
постављам сад на твој гроб свитла камена,
и чим час припивам, у кој глас твој слови,
сузами поливам мраморни гроб ови:
уживал' душа т' рај у дружтву твоје вил,
а земља на свит сај лака ти костем бил'.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
