Ал да видиш љубе Краљевића,
примакла се к ведру огледалу,
па огледа своје лице било,
па се сама собом разговара:
„Што је моје пожутило лице 5
од зулума Краљевића Марка,
да Бог да га пожелила мајка."
Мисли Анђа да нлко не чује,
али чује мајка Краљевића,
брже лети па ти сину каже: 10
„А да чујеш, драго дите моје,
што говори вирна љуба твоја!
Примакла се к ведру огледалу,
па се сама собом разговара:
„Што си моје пожутило, лице, 15
од зулума Краљевића Марка,
да Бог да га пожелила мајка!"
Кад то чује Краљевићу Марко,
он говори својој љуби вирној:
„Анђелијо, моја љубо вирна, 20
или волиш да по води пловиш,
или волиш да на ватри гориш,
или волиш да те сабљон сичен?”
Проговоре Анђелија млада:
„Нисан риба до по води пловин, 25
нисан дрво да на ватри горин,
јунак нисан да ми главу сичеш,
већ ме сици по свилену пасу!"
То је Марко љубу послушао
па је сиче по свилену пасу, 30
на сабљи је чедо извадио,
чедо мало, ал је мушка глава,
па он свому оцу проговара:
„Да ме ниси, бабо, погубија,
од тебе би' бољи јунак бија." 35
Загреб, 30. XI 1965. Казивао Никола Сикирица. рођ 1901. у Јабуци крај Сиња гдје и сад живи. Народни пјесник и првоборац Сињске крајине. Писмен- Самоук.
Публициране варијанте: Вук Ст. Караџић, Српске народне пјесме. Књ. V итд. Пјес. бр. 283 (није ознаћено откуда је). Н. Андрић, Хрватске народне пјесме. књ. V, Загреб, 1909 Изд МХ Пјес бр.: 115 (Босна), (дјеломићно налик моме примјеру), Фриедрицх С. Краусс, Таусенд Саген унд Мäрцхен дер Сüдславен, Бд. I Леипзиг, 1914., прића бр 83 (сиже о опакој свекрви донесен у прози).
