Мора мори место Сарајево

[Мора мори место Сарајево]

Мора мори место Сарајево,
старој мајци јединога сина,
не дала га у гробје копати
нег за куле у ђардине своје,
ту ми гриеде чешће у походе; 5
јутрон рано и вечерон касно
и у подне кад би обидвала.
Па је мајка сина дозивала:
„О Дејане, моје драго дите,
које ли је худо дило твоје?" 10
Мртав Дејан мајци одговара:
„Кад сан, мајко, на тон свиту бијо,
три сан вела гриха учинио:
први, мајко, с младон удовицон,
други, мајко, с једнон дјевојчицон, 15
трећи, мајко, с јаднон сиротицон,
ови задњи најгори је, мајко:
кад уздише до Бога се чује,
када плаче и Госпи је мило,
кад проклиње сва се земја тресе!" 20

Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг

МЈЕСТО ЗАПИСА, КАЗИВАЧИ, ЗАПИСИВАЧИ I ВАРИЈАНТЕ ПЈЕСАМА[уреди]

Бр. 12. Нережишћа, 18. VI 1967. Казивала Катица Раковић р. Јуришић, рођ. 1888. у Нережишћима. Записао О. Делорко. Број преузете пјесме је 42.

Варијанте (публициране): Фран Курелац, Јачке или народне пјесме простога и непростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошоњској и железној на Угрих, Загреб 1871, бр. пј. 429 (Хрватске Шице, Градишће); Андрија Јуранић, Виенчић народних пиесама. Задар 1865. бр. пј. X, стр. 24—25 (Новаља, оток Паг), бр. пј. XXI, стр. 52—53 (оток Крк); Шавер Фрањо Кухач, Јужно-словјенске народне попиевке. књ. I, Загреб 1878. бр. пј. 232 (Жумберак, ужа Хрватска); Аугуст Иван Казнаћић, Виенац горског и питомог цвиетја, хрватскосрпска пјесмарица, Дубровник 1882, 2. умножено издање, пј. на стр. 30—31 (није означено откуда је); D. С. Караман, Марјанска вила итд., пј. на стр. 36. Најтежа клетва (Сплит),пј. на стр. 39. Дјевојчино проклињање (исти град); Матичин публицирани зборник, књ. V (уредник Н. Андрић), пј. 93 (Мостар), 94 (околица Сиња), 97 (Смоквица, оток Корчула); Стј. Мажуранић, Хрватске народне пјесме. Чакавске. лтд„ пј. на стр. 116—117 (Хрватско приморје); (Виктор Цар Емиин) Истарске народне пјесме, Опатија 1924. Женске II, бр. пј. 7, стр. 129, бр. пј. 58, стр. 149 (Уније, оток крај Лошиња); Г. Гесеманн. Ерлангенски рукопис итд., бр. пј. 86 (вјеројатно негдје из Хрватске); О. Делорко, Златна јабука итд пј. бр. 47 (Задарски отоци); исти, Народне пјесме Сињске крајине (пјесме традицтоналног садржаја), Народна умјетност, књ. 5—6, Загроб 1967—1968. стр. 111—157, пј. бр. 7, стр. 131 (Сињ, Подварош) те исти, Љуба Иванова итд., пј. бр. 11 (Кућиште, Пељешац) и 87 (Мајкови, Дброваћко приморје).

Варијанте (рукописне): M. Остојић, Народне пјесме I итд., бр. пј. 105 (Селца), 106 (исто мјесто); исти, књ. II. бр. пј. 122 (Нережишћа).

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Олинко Делорко: Народне пјесме отока Брача, "Народна умјетност", 1980, Вол. 11/12 Но. 1, 1975., стр. 208.