У земљу ничећи очима слуга твој,
прид тобом клечећи, Јесусе слатки мој,
у сузах приљутих перући мој образ,
свијех зледи минутих придавам разлог вас.
Ну ће прије језик мој у глави липсати, 5
нер ли ће толик број од суза придати;
зач одкли свијет познах од мога постанка,
живил сам у злобах свак час без пристанка,
у разликој злоби трајући дан сваки
до овогај доби, Јесусе прислатки.10
Најприје се погубих у разликој злоби,
а тебе не љубих, како се подоби.
За љубав за твоју још нисам бил справан
пролити крв моју, Јесусе приславан,
ни подат сам себе да будем тутако 15
ја умријет за тебе у вријеме у свако,
јакино љубав тај, у теби ка гори,
пришадши на свијет сај сама се умори,
примивши све труде твоја пут блажена,
по теби да буде ма душа схрањена.20
Затој се крив чују, ну с плачем у сузе
из гласа кликују: прости мој Јесусе,
блаженство вајмех тве и милос тај твоја
прости ми зледи све, којијем није ни броја;
немој ме прогнати исприд лица твога,25
да мој дух не пати цвиљен'ја вичнога.
Покли се ја кају за зледи за моје
и мој дух придају у руке у твоје,
од мене не одврати твој образ блажени,
нер мој труд прикрати и прости злед мени,30
злед коју сузами прид тобом опирам,
гди здружен с тугами толик труд разбирам,
дочијем ти упријешиш, гди живот мој тужи,
да мој вез одријешиш, ки носим о души.
Зач ако не упријеши пријазан тај твоја 35
тер мене не одријеши од злоба без броја:
ја сужан нећу моћ, Јесусе приблажен,
к блаженству твому доћ по вас вијек и амен.
Тијем коноп и узе, о души ке носим,
одријеши Јесусе, за милос ку т' просим,40
ја ки сам огријешен, ако ми може бит,
да могу одријешен к блаженству твому прит.
I сада и по том још с твојом љубави
с толиком теготом трудна ме растави;
зач није моћ изрећи толику теготу,45
ку носим врх плећи, вај мому животу,
ку бих рад двигнути и свалит с рамени,
да дух мој не ћути толик труд пакљени,
нер да се избави по твојој милости
и с твојом љубави пакљене жалости,50
онадај најлише, од суза кад вир мој
на смрти полипше, да приду у крил твој.
Вас мој плач и сузе и душа једнага,
мој слатки Јесусе, љубави придрага,
цвиљен'је и мој плач и од суза усилос 55
једа те сврне тач на љубав и милос!
Затој се покорим, кривећи сам себе,
јаох једа издворим туј милос од тебе,
трпећи велик труд на свако јур доби,
да ме твој гњијеван суд, Јесусе, не озноби;60
да ме твој вајмех гњив у пропас не стави,
зашто се чују крив ја твојој љубави.
А мени није моћи однимит труд таки
без твоје помоћи, Јесусе прислатки;
ар собом разлучих весел'је све моје,65
зач вјерно не обслужих законе све твоје.
Затој сам подобан и хоће сваки суд
јакино све злобан поднијети сваки труд.
Ну није те покоре, ни ће бит до вијека,
одкупит да море вај мене грјешника,70
пријазан нер твоја и љубав горушта,
која се достоја, која се допушта
драгу крв пролити на крижу висећи
и мој гријех одмити, схранит ме желећи.
Затој се свијес моја и памет снебива,75
гди драга крв твоја сама се пролијева,
ја црвак будући и грјешник велики,
а ти бог живући створитељ небески
на туј се смрт справи, гди распет вас стојиш,
с толиком љубави да мој дух посвојиш.80
Приправан ну одкле си помилит свакога,
ти подри и отреси од срдачца мога
трнове све драче, од којијех живот мој
уздише и плаче у велик непокој;
и вијек ћу плакати, докле сам вајмех жив,85
и злобе кајати, за ке сам теби крив;
зач уфам, Јесусе, да ћеш мој плач приљут
и уздах и сузе примити у твој скут,
како си пријал тач, Јесусе блажени,
од Петра грозни плач и уздах скрушени,90
али пак сузице, које се пролише
од веље грјешнице, ке т' ноге умише;
скрушена усилос лупежа још чини
к теби прит на милос и к теби сједини,
и многе без броја грјешнике помили95
пријазан тај твоја и криоцем окрили.
