Молим те госпођу, не буди срдцем лав

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Молим те госпођу, не буди срдцем лав
Писац: Шишко Менчетић
155. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Марија.


Молим те госпођу, не буди срдцем лав




Молим те госпођу, не буди срдцем лав,
   тер не да' да пођу скончат се за љубав,
   зач памет раздиру у жељи љувени,
   кад годи позиру твој образ румени.
Ар у њем мени сја присвитло суначце, 5
   затој сад венем ја и моје срдачце;
   затој ми замиру не има' свршено,
   ако те ја тиру и слидим љувено.
Рачи се чудит још гди сам ја досад жив,
   тер ми рец': како мож одолит толик гнив? 10
   ки трпљу с трудом све, мој цвите избрани,
   желећи личце тве ко ми се све брани.
Јер сама видити тој мореш, ружице,
   што буде слидити од твога служице;
   ар сваки час и хип личца ми поблиде, 15
   кад годи образ лип твој одкуд изиде.
А затој још мољу, госпоје од госпој,
   не чин' тач да бољу у тузи љувеној;
   ја друго не желим, мој венче гиздави,
   нер да се веселим кон твоје љубави.20



Напомена[уреди]

Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 493 године.