Молим те госпођу, не буди срдцем лав

Молим те госпођу, не буди срдцем лав
Писац: Шишко Менчетић

155. песма првог дела Рањинина зборника. Акростих Марија.

* * *

Молим те госпођу, не буди срдцем лав,
   тер не да' да пођу скончат се за љубав,
   зач памет раздиру у жељи љувени,
   кад годи позиру твој образ румени.
Ар у њем мени сја присвитло суначце, 5
   затој сад венем ја и моје срдачце;
   затој ми замиру не има' свршено,
   ако те ја тиру и слидим љувено.
Рачи се чудит још гди сам ја досад жив,
   тер ми рец': како мож одолит толик гнив? 10
   ки трпљу с трудом све, мој цвите избрани,
   желећи личце тве ко ми се све брани.
Јер сама видити тој мореш, ружице,
   што буде слидити од твога служице;
   ар сваки час и хип личца ми поблиде, 15
   кад годи образ лип твој одкуд изиде.
А затој још мољу, госпоје од госпој,
   не чин' тач да бољу у тузи љувеној;
   ја друго не желим, мој венче гиздави,
   нер да се веселим кон твоје љубави.20

Напомена

Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига II, Пјесме Шишка Менчевића Влаховића и Гјоре Држића, стр., Загреб, 1870

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.