Мисто моје јеси пригиздаво
од све земје дубровачке славо
свак те фали ко је у теби био
и у теби црну кафу пио.
Хвалу ми те по мору трговци, 5
да се у теби многи уздржу новци,
и хвалу те по мору морнари,
да у теби расте липих младих
назад доба и прије су биле,
сада липше да су процватиле. 10
Али, побро када би мислио
с којон би се оженит хотио
није теби потриба мислити,
очи имаш па можеш видити.
Ено ти Кате гиздаве младице, 15
коју хвалу да неима липше.
Када доје данак недијица,
кад се уреси гиздава младица,
пак се уреси и обује шћопелице,
свак говори неима је липше, 20
кад се очешја и косе оплете
баш младићу да се памет смете,
кад обуче фину камижолу
око врата стави злато и корају
и клобучић окити перон нојевин, 25
изличит чеш све јубавне муке,
загрли је с обје твоје руке
и води је у сватове младу,
кад је доведеш усрид двора твога
бит ће дража и без одила свога. 30
Казивач: Ката Бунтјелић рођена Јаковљевић из
села Зуковца, моја бака по мајци.
