Мисал ме обујми одвеће велика
умријети да би ми, - то је сва мâ дика;
јер вољу служити смрт пријеку да дође
него се тужити прид сваке госпође,
одакле ниткор није тко ме ће пожалит, 5
да ми да уфан'је и себи примилит,
али ки благ наук мојојзи младости,
да не има вијек јаук ни горке жалости.
Још ако у једном уфан'ју не буде,
тући ћу с каменом несрјеће прихуде. 10
I такој мислећи мој живот прјехуди,
очима сузећи ходећи ја свуди,
у тај час спознах се те узбих мисал су;
зора се покаже, с очију стрх сузу,
растворих очице, погледах небеса, 15
гди зрака с данице сва цвијетја уреса.
Уреси и мене и моје очице,
и туге пакљене пођоше с ножице.
I тај чаш разумјех један глас с небеса, -
с паметју добар бијех, свијес ми се одвеза, - 20
и рече: "Слиши ме! ја сам тај што жудиш,
дошао сам на вриме, што се сад зачудиш?
Виђу да с' ухиљен с великом жалости, -
био с' ти умиљен од сваке милости.
Ако ћеш мој наук, да живеш у миру, 25
да не имаш вијек јаук, не служи чемеру;
ја не имам сву крјепос све сасвијем на[д] тобом,
давши ти му милос, нећ веће бит робом,
ни ћеш знат јадни труд ни чемер пакљени,
ни предат одасвуд пријат стрил љувени. 30
Јер радос тко има, он не зна тужице,
ни плаче очима с чемером сузице,
нег свуда кад ходи срцем се весели,
зашто се слободи од гнијева ки жели.
То ли ћеш бит слуга, како си досле био: 35
ето ти сва туга коју си љубио,
тер веће не спомен' прида мном одсада
вијек огњен тај пламен, трпи га одсада.
То ли ме будеш зват да дођем на помоћ,
хотје' сад добро знат, нећу ти нигдар доћ, 40
него ћу искати све туге највеће,
и к њим ћу пристати да т' свуд дам несрјећ[е];
зашто ти такој хоћ и твоја тамна свијес,
јер тугу нећеш оћ. Цјећ кога ти не смијеш,
реци ми, тко је тај владалац на[д] тобом 45
тер трпиш ови вај и чемер вас [с] злобом?
рец' ми га слободно, немој се бојати,
ако нећ пријадно тву младос скончати.
Хоћ да те слободим од гнијева велика
и с тобом находим сва бил'ја разлика 50
која су подобна за твоју тужицу,
и веле изродна, и с цвијетком травицу?
Зашто је травицâ од сваке крјепости,
и свака раница има лијек јур дости:
зла мисал с тужицом сасвијем ће изгину[т] 55
[и] јад са сузицом веће се не дигнут.
Све дни ћеш прибиват с великом радости,
с весел'јем уживат заједно старости."
Ти с', Боже, покој мој, мислећи све тебе,
слуга т' сам у свем твој, за те ћу дат себе. 60
Доста.
