Мила моја, имаш кади кога
|
Напомена
Брат је ипак милији од драгога. Јако раширена пјесма. Чини се да се један њен дио налази већ и у чувеној бугарштици »Мајка Маргарита« и то у овим стиховима:
Ако су ми, била вило, турске узе достигнули,
посестрино вило;
ласно ћу их јадна мајка из тамнице искупити,
посестрино вило;
за браца ћу мојега дати моју русу главу,
посестрино вило;
а за синка Ивана живин огњем изгорити,
за то младо дите.
Истина, у наведеним стиховима се ради о брату и сину, а не о брату и драгом, и за обојицу је мајка Маргарита спремна да се жртвује до уништења саме себе, па ипак има нечег сродног с пјесмом нашег избора и у интонацији питања и у начину одговора, овог уломка. Уосталом и Софокло је у Својој »Антигони« приказао велику љубав сестре према брату.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка
1. Вук Стеф. Караџић, »Српске народне пјесме«. I., Беч, 1941., бр. пјесме: 304 (»Највећа је жалост за братом«), Почетни стих: »Сунце зађе за Невен, за гору«. Није означено откуда је пјесма. У овој варијанти јунакиња жали и за дјевером.
2. Ибид., бр. пјесме: 305 (»Цијена брата и драгога«). Почетни стих: »Ој ђевојко, имаш ли драгога?« Није означено откуда је пјесма.
3. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. II., Загреб, 1879., бр. пјесме: 458 (»Изневјерила се«). Почетни стих: »Сноћка сем си исте вуре дошел«. Пјесма је из Златара у Хрватском Загорју. Чудна, неразумљива пјесма. Као да је настала стапањем још једне с њом и то с оном, која се налази у овом дијелу нашег збора под бр. 56. Али откуд су онда они стихови из завршетка ове Кухачеве варијанте из Златара? Пријатељи надреалистичких текстова можда би је баш овакву најрадије прихватили. Ево је читаве:
Сноћка сам си исте вуре дошел,
својој драги тужен глас донесел:
»Моја драга, имаш кога више?«
»Имам, имам братца и драгога.«
»Моја драга, кај с' за кога дала?«
»За братца сем црне очи дала,
за драгога, златан прстен да1а.«
Зутра појдем ву ти жарки огњец,
з Богом, з Богом моји оча, мати.
4. Ибид., бр. пјесме: 677 (»Вечерајте мене не чекајте«). Почетни стих исти као и наслов. Пјесма је из околице Крижеваца. Неуобичајен почетак за овај мотив.
5. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: LVI, II. диел (»Сестра и брат«). Почетни стих: »О дивојко, си л’ имела кога?« Пјесма је из Ловрана.
6. Стј. Мажуранић, »Хрватске народне пјесме (чакавске)«. Цриквеница, 1907., 8. попуњено издање, стр. 122—124 (»Братац милији од војна«), Почетни стих: »Овце пасла делин Мандалина«.
7. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VI. Матица Хрватска, Загреб, 1914., бр. пјесме: 64 (»Брат и војно«). Почетни стих: »Овце пасе чобаница Маре«. Пјесма је с отока Хвара. Најопширнија варијанта досад. У њој драгог и брата дјевојка не препознаје, па је њен одговор тим узбудљивији за њих, јер је израван. Драги се расрди, кад чује њен одговор у којему каже, да би га жалила »три лита«, а послије да би другога нашла, али га дјевојчин брат умирује овим ријечима:
Не чин’ тога, мој драги сестриме!
Не би тога учинила селе.
Наиме, драги ју је хтио у срџби убити.
8. Ибид., бр. пјесме: 65 (»Како сестра жали брата, а како вјереника«). Пдчетни стих: »Дјевојка је пелин-цв’јеће брала«. Пјесма је с отока Мљета. Такођер опширна варијанта, посебно према 2. Вуковој варијанти, а и према примјеру нашег избора.
9. Ибид., VII., ибид., Загреб, 1929., бр. пјесме: 467 (»Не бих дала ни ђердана«). Почетни стих: »Ој дјевојко, имаш кога свога?« Пјесма је из Сибиња (Славонија). У овој варијанти дјевојка одговара:
За брата бих црне очи да1а,
а за драгог ђердан испод врата.
Ал кад бих се промислила млада,
не бих боме дала ни ђердана,
јер ме варо три године дана.
Ниј' ми ђердан куповао драги,
веч мој бабо за готово благо.
Добро да је при овим ријечима није чуо драги, као што ју је чуо у хварској варијанти, јер би је тешко и братова помирљивост спасила. I у овој сибињској варијанти су и брат и драги у војсци, што вјеројатно значи у боју.
10. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, Загреб, 1916., XXI, стр. 102., бр. пјесме: 4 (Зденка Марковић, »Народне пјесме: Плетерница у Славонији«). Почетни стих: »Ој дивојко душо моја«.
11. Ибид., Загреб, 1919., XXIV., стр. 313, бр. пјесме: 27 (Стојан Рубић. »Народне пјесме: Дувно у Босни«). Почетни стих: »Ја имала брата и јарана«.
12. Ибид., Загреб. 1957., XXXIX, стр. 375 (Иво Јардас »Каставштина«). Наслов је пјесми »Маре воли брата лел фрајара«, а почетни стих јој гласи: »Си већ, Маре, ту робу опрала«.
13. Др. V. Жганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 182 (»Вреднији брат од драгог«): Почетни стих: »Ој дивојко, је ли имаш кога?« Пјесма је из околице Карловца.
14. Бонифачић Рожин, ркп. ИНУ 89, бр. 120. Почетни стих: »Мила моја имаш кади кога?«.
15. Ибид. рxп. ИНУ 140. бр. 112. Почетни стих: »Иш је мала«.
16. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 15. Почетни стих: »Имала сам брајног и драгога«.
17. Ибид., ркп. ИНУ 173, бр. 17. Почетни стих: »Сунце зађе на небес на гору«. Дјеломично налик нашем примјеру.
18. Делорко, ркп. ИНУ 69, бр. 15. Почетни стих: »Имала сам брата и драгога«.
19. Јардас, ркп. ИНУ 170, бр. 22. Почетни стих: »Мајка Мару преко мора звала«. Само други дио ове пјесме припада нашем примјеру, први дио спада у »обитељ« пјесме под бр. 63 овог дијела нашег избора. Но унаточ те контаминације пјесма је сувисла, а и стихови су јој правилни осим једнога (7).
20. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 151, бр. 70. Почетни стих: »Мила моја, имаш кад'и кога?« Вјеројатно варијанта нашег примјера, јер се читав запис састоји од наведена стиха.
21. Ибид., бр. 77. Почетни стих: »Мила моја, имаш кади кога?«
22. Степанов, нот. ркп. ИНУ 179, бр. 4. Почетни стих: »Мила моја, имаш кади кога?« Читава.
23. Таш, ркп. ИНУ 81, бр. 2. Почетни стих: »Мила моја, имаш кади кога?«. Такођер читава.
Референце
Извор
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 98-100.