Мали Иве и његова љуба
Мали Иве се је ожениа
Добре љубе се је добавиа.
Када га је љуба обувала,
Поли лице му је триску дала.
„Рести, Иве, никад неуреса’! 5
Твоје добе липе синке гоје."
Мали се је Иве расрдиа,
Пак је поша старој мајки својој:
„„Шиј ти мени рухо по јуначки,
Да ти гредем цару на војницу.““ 10
Љуба му је коња оседлала,
Све је седло у сузах пливало.
Сестра му је кошуљу шикала,
Сваки пунат сузом закопала.
Још је њему љуба говорила: 15
„Бога теби, Иве, дите младо,
Кад ћеш дојти љубу потражити?"
Иве ништа љуби не одговара,
Нег јој даје пол прстена златна.
„„Ево теби, пол прстена златна! 20
Ја ћу доћи љубу потражити,
Када гавран буде забилија,
Сухи јавор се зазеленија.“
Ал је она мудре главе била:
Гаврана је мликом умивала 25
Сухи јавор водом заливала.
Кад је дошло седам годин дана,
Црни гавран већ је забилија,
Сухи јавор је зазеленија.
Љуба њему дробну књигу пише: 30
„Бога теби, Иве, дите младо,
Црни гавран ти је забилија,
Сухи јавор је зазеленија.“
Књигу штије и на њу се смије,
Ништар љуби он не одговара. 35
Кад је дошло осам годин дана,
Она њему дробну књигу пише:
„Ево теби, Иве, дите младо,
Љуба ти се за другог удаје.“
Књигу штије и коња оседла. 40
Поша Иве од града до града,
Док је доша прид свој били граде.
Онде срити оца, старца свога,
Брајде сади и сузице рони.
„Што је теби, један стари старче, 45
Брајде садиш а сузице рониш?“
„Момче знано а и непознано,
Сила ј’ мени плакат и цвилити.
Има’ сам ја јединога сина,
Поша ми је цару на војницу, 50
Сад му не знам смрти ни живљења.
Колико ми ј’ за сина једина,
Толико ми ј’ за добру невисту,
Сутра ми се за другог удаје.“
Удре Иве коња с мамузами. 55
Доша Иве у свој били граде,
До прид врати оне куће своје.
„Добар дан ти, стара мила мајко!
Што је теби, да плачеш и цвилиш?“
„„Момче знано а и непознано, 60
Сила ј’ мени плакат и цвилити.
Имала сам сина јединога,
Поша ми је цару на војницу,
Згубила сам њега јединога.
Колико ми ј’ за сина једина, 65
Толико ми ј’ за добру невисту.
Сутра ми се за диугог удаје.
„Бога теби, јена стара мајко,
Је ли имаш на продају винца
У овому у билому граду?“ 70
„„Је га, момче, знано и незнано,
Ма су мудри момци, ки га пију,
На вири б’ те, синко, преварили.““
Иве старој ништар не говори,
Него удре коња с мамузами. 75
I отиде до прид оштарије,
Зове купу вина и дви чаше.
Прву чашу он ти је налија,
Другу чашу он ти је налија.
Старога је свата поздравиа: 80
„Стари свате, о мој вирни брате,
Бога теби, пусти ме поиграт
Са том вашом невистицом младом!"
„„Играј, момче знано и незнано,
Али играј вридно и поштено!"“ 85
Кад је Ива почеја играти,
Ломи љуби прсте и прстене.
„Не ломи ми прсте ни прстене,
Него, момче знано и незнано,
Играј само вридно и поштено! 90
Ниси Иве, ки хи је купиа.“
„„Још је Иве, ки хи је купиа,
Још је мештар, ки хи је укова.""
Иве игра, њој постоле пешта. [1]
„Не пештај ми, те моје постолце, 95
Ниси Иве, ки си хи купиа
Ниси мештар, ки си хи ушиа.“
„„Још је мештар, ки хи је ушиа,
Још је Иве, ки хи је купиа.““
Сад је Иве чашу вина попиа 100
А другу је љуби својој налиа,
Нутра стави пол прстена свога.
Кад је љуба чашу сву испила,
Пол прстена паде јој на уста.
Потекла је у биле камаре, 105
Отворила шкриње орихове.
Нутри нашла пол прстена свога,
Вргла јеног ту поли другога,
А то ти је један прстен биа.
Иве рече: „Стари свате, брате, 110
Ијте, пијте и веселите се!
Ова ми је прва љубав моја,
Ово ми је мој најпрви закон."
Око врата га је ухватила,
Тер га држи три дана и ноћи 115
I до смрти љубила га вазда.
Иве Радетић - Јурко из Св. Ловреча - Паз.
Ова се пјесма бугарила послије вечере, кад би
сватови младу невјесту кући довели.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
