Мајка Мару надалеко дала
|
Напомена[уреди]
Сретна невјеста! У неким другим варијантама опјевана је и њена сестра или пријатељица, којој је у новом дому све лоше, па и њен »јупчић«, који зна бити »худ« као змија.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
1. Фр. Курелац, »Јачке или народне песме простора и непростога пука хрватскога по жупах шопрунској, мошоњској и железној на Угрих«. Загреб, 1871., бр. пјесме: 231. Почетни стих: »Биле јесу дви друге ва селу«. Пјесма је из Чембе. У овој варијанти, другој су други у кући сви добри као и првој, само није њен драги:
А мој мили најгорји мед њими.
Дост су дуге те Мартињске ноћи:
још се ни штил к мени обрнути;
дост су дуги протулитни дани,
жеии јесмо ми два на пустаци:
још се ни штил с манум поминати.
2. Фр. Ш. Кухач, »Јужно-словјенске народне попиевке«. I., Загреб 1878., бр. пјесме: 218 (»Жена и дјевојка«). Почетни стих: »Две су друге лиепо друговале«. Пјесма је из Славоније. Ова се варијанта нешто удаљила од садржаја примјера у нашем избору, али не ипак толико, да не би било у први мах уочљиво, да је из истог »обитељског круга«.
3. Ибид. III., Загреб, 1880., бр. пјесме: 804 (»Три удате сестре«). Почетни стих: »Једна стара мајка три черке имела«. Пјесма из Варажђинских топлица. У овој вариианти је трећој сестри ружно, осталим двима је врло лијепо. Ево како је трећој:
Всако јутро рано во сузај се умивам,
во сузај се умивам, во коприве бришем,
всреди хиже тањчек, на плечи бобањчек,
праги прескакалци, звезде пребрајалци.
Пред очима зденчек на плечи дрвоцеп.
Зелена ледина моја блазиница,
јутрешна росица моја је одевка.
4. Ибид., бр. пјесме: ибид. (»Голубица и њене три кћерце«). Почетни стих: »Бела голубица три ћерке родила«. Пјесма је из Селника (околица Вараждина).
5. Ибид., бр. пјесме: 805 (»Застале се друге иза удаје«). Почетни стих: »Дви су друге липо друговале«. Пјесма је из Дуге Ресе у Хрватској. Опет друге, а не сестре, као у двјема претходним варијантама. У овој варијанти занимљиво је да ни једна ни друга јунакиња не говоре ништа о свом мужу. Срећа прве друге, као и несрећа друге »књижи« се само на рачун укућана: свекра, свекрве, заовица и дјеверова.
6. Ибид., бр. пјесме: 806 (»Како било тако било«). Почетни стих: »Хој старина, старина, три си ћерке схранила«. Пјесма је из Селнице у Хрватском Загорју. У овој су варијанти поново три сестре умјесто двију друга. Само што је овдје првој најгоре.
7. »Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и по Кварнерских Отоцих«. Трст, 1879., бр. пјесме: XLV, II. диел (»Незадовољна невјеста«). Почетни стих: »Мајка хћерку с прико мора дала«. Пјесма је из Заречја. У другом дијелу ове варијанте стих десетерац је замијењцн дванаестерцем, а на једном мјесту тринаестерцем (11. стих), док јој је завршни стих поново десетерац. Што се тиче садржаја нашег примјера, према овој заречкој варијанти, он би био криво схваћен. Није, дакле Мара, односно »хћерка« сретна зато што је »јупчић«, »љуби« (према варијанти из Заречја), »како живи огањ«, него напротив она је због тога несретна. Медутим нам је Живулић Фошка, казивача примјера у нашем избору, баш подцртала женину срећу, због мужевљеве огњене т. ј. страсне ћуди. У заречкој варијанти атрибут »огањ« има значење злоће. I то други дио пјесме подробно објашњава. Опет игра случаја или темперамента казивача у живом пулсирању једне народне умотворине, којој говорни значај може да приреди свакојака изненађења за вријеме њеног ћудљивог трајања.
8. »Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена«. Југ. Академија, Загреб, 1902., VII, стр. 87 (Јосип Ловретић, »Оток: поезија«). Почетни стих: »Дви су друге липо друговале«.
9. Др. Н. Андрић, »Хрватске народне пјесме«. VII. Матица Хрватска, Загреб, 1929., бр. пјесме: 258 (»Невољни војно«). Почетни стих: »Дви су друге вирно друговале«. Пјесма је из околице Ориоваца (Славонија).
10. Вј. Штефанић. »Народне пјесме отока Крка«. Загреб, 1944., I. Петрисова збирка, бр. пиесме: XXXIII. Почетни стих: »Мајка ј’ Мару прико мора дала«.
11. Др. V. Жганец, »Хрватске народне пјесме, кајкавске«. Матица Хрватска, Загреб, 1950., бр. пјесме: 258 (»Двије другарице«), Почетни стих: »Две су друге лепо друговале«. Пјесма је из Новиграда у Подравини.
12. О. Делорко, »Златна .иабука«, II. књига хрватских народних балада и романца. »Зора«, Загреб, 1956., бр. пиесме: 75 (»Сретна и несретна невјеста«). Почетни стих: »Дви су селе напоредо ресле«. Пјесма је с Дугог отока (Сали).
13. Јелушић-Стрков, ркп МХ 17. бр. XVIII. Почетни стих: »Мајка Мару на далеко дала«. Први д:о пјесме сличан нашем примјеру, други врло успјело продужење овог садржаја:
Колик ми је данак о Петрове,
з ману ходи, з ману не говори.
Колика ми нојца о Мартиње,
х мени леже, х мен се не обрне.
А мајка је на овај начин тјеши:
Муч, помукни једина хћерица!
Ја ћу тебе добар наук дати.
Када буш му постељ начињала,
под се дени рухо и ланцуне,
а под њега трње и камење.
Ако се не онпут обрније,
бог му не дај никад, никадаре!
14. Бонилачић Рожин, ИНУ 88, бр. 7. Почетни стих: »Мајка Мару, рожице«. Само почетак пјесме, али с тенденцијом да се овако оштећен осамостали.
15. Ибид., ркп. ИНУ 140, бр. 86. Почетни стих: »Мајка Мару преко мора дала«. Завршни стихови, од којих је други неправилан, гласе: »Драги ми је као живи вогењ, // вогењ га згоријо!«
16. Бошковић-Стулли, ркп. ИНУ 78, бр. 33. Почетни стих: »Мајка Мару, рожице«. Посљедњи стих у варијанти (а има их у све 5) нагло разбија озбиљну интонацију пјесме, а гласи: »Мајка Мару на товару гони«. Вјеројатно тај стих припада пјесми са сатиричним, смијешним садржајем, а у овој варијанти није му мјесто.
17. Ибид., ркп. ИНУ 80, бр. 4. Почетни стих: »Дала мајка хћеру спрекој мора«. Варијанта се састоји само од наведена стиха и вјеројатно припада у даљњем, нама непознатом слиједу, »обитељи« примјера кога смо ми одабрали.
18. Делорко, ркп. ИНУ 69, бр. 5. Почетни стих: »Мајка Мару, рожице, прико мора ј’ дала«. Фрагмент.
19. Ибид., бр. 19. Почетни стих: »Мајка Мару на далеко дала«. I у овој варијанти ознака за »јупчића« »живи огањ« изгледа да значи злоћу, а не страст.
20. Ибид., бр. 38. Почетни стих: »Мајка Мару прико мора дала«.
21. Ибид., бр. 72. Почетни стих: »Мајка Мару, рожице, сприкој мора дала«. Нарочито је импресиван посљедњи, закључни стих ове варијанте: »Љубац ми је, мат моја, какој љута змија«.
22. Ибид.. ркп. ИНУ 98 бр. 68. Почетни стих: »Вечер дала, рожице«. У невјесте ове варијанте сви су нови укућани добри од »свекрвића« до »залвице«. Какав јој је муж ова варијанта не каже.
23. Францетић,, ркп. ИНУ 239, бр. 22. Почетни стих: »Мајка Мару рожице«. У овој варијанти »живи огањ« за »љупчића« очито значи опак, зао, јер одмах иза те ознаке долази невјестин усклик: »огањ га згорио!« Тај усклик невјеста је изрекла и у варијанти бр. 15.
24. Карабаић, нот. ркп. ИНУ 151, бр. 64. Почетни стих: »Мајка Мару прико мора дала«. У овој варијанти најближу родбину, а и драгога, замјењују »добри људи« у селу с којима је младој Мари лијепо, јер о мужу и његовој најближој родбини ова варијанта не говори ништа.
25. Ибид., сепарат а). Почетни стих: »Мајка Мару преко мора дала«. Само почетак пјесме.
26. Матетић-Роњгов, нот. ркп. ИНУ 36, бр. 49. Почетни стих: »Мајка Мару, рожице, прико мора дала«. Такођер само почетак пјесме.
27. Таш, ркп. ИНУ 94, бр. 15. Почетни стих: »Мајка Мару прико мора дала«. Муж је у овој варијанти »какој љута змија«.
Напомена: У пјесми, која се налази под бр. 69 у VI књизи »Хрватских народних пјесама« Матице Хрватске (Загреб, 1914.), а коју је уредио др. Н. Андрић, обе су се друге лијепо удале. Обзиром на то, да, у овој варијанти нема ријечи о родбини ни мужу, него се поинта пјесме свела на ове ироничне стихове, у којима се она, која се удала у »равном« Приморју обраћа овако оној, која се удала у Босни:
О бора ти, моја друго драга,
пошаљи ми босански’ јабука,
ја ћу теби цвића приморскога.
осврнули смо се на њу засебно у овој напомени. Иначе ова је варијанта из Заострога (Макарско приморје).
Референце[уреди]
Извор[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 95-97.