Фран се и Лијана в камари зговара:
„Да бимо ми прошли до Леванта града!
Појди ти, Лијана, мајку световати,
А ја ћу тим тога[1] барчицу армати."
Барчица армана, сребром окована. 5
„Ој липа Лијана, што ти рекла мајка?"
„„Мени рекла мајка: Бог вам не дај пута,
Бог Вам не дај пута, ни ветра, ни вала!“"
Кад су оно пришли по сриди конала,
Запухнула бура, бура трмунтана, 10
Погуби се Фране и липа Лијана.
Кад су шли рибари рибице ловити,
Мислели су они, да је вела риба:
Уловили Франа и лепу Лијану.
Фране бише модар кано модра карта, 15
А липа Лијана још мало духата.
Писали су листи њиховим мајчицам:
Франова мајчица горко се плакала,
А липе Лијане мртва је падала.
Њихове мајчице њим су отписале: 20
„Франа покопајте покрај биле цести,
А липу Лијану под траву зелену.
На Франу садите дробну мажурану,
На липу Лијану галафур[2] црљени,
На Франу горите свићу од солдлна, 25
На липој Лијани дуплир од цекина.
Кад буду солдати онуд пасивали,
Сваки ће откинут киту мажурану,
Пак ми оће рећи: Бог ми те помилуј!
Кад буду дивојке по воду ходиле, 30
Свака ће откинут калафур црљени,
Пак ми оће рећи: Бог ми те помилуј!
Бог ми те помилуј, ој липа Лијана!"
Хрватске народне пјесме што се пјевају по Истри и Кварнерских отоцих, прештампане из "Наше слоге", Тискарница синовах К. Амати у Трсту 1879., стр. 22-23.
