Мада/5

Извор: Викизворник
Мада
Писац: Непознати аутор
ШЕНА ПЕТА


ШЕНА ПЕТА
ПАВО и ОБЛОЖДЕР

 
ПАВО: Што је, Облождере? Је ли која срећа?
ОБЛОЖДЕР: Госпару, витториа![1] веће си à цавалло,[2] него само оправи ланцу, чин' ти, да ти је копље алл' ордине,[3] ер, си честит, пер вита миа.[4]
ПАВО: Што је рекла госпоја Лучија?
ОБЛОЖДЕР: Што? не знам ни ја. Салдо, Облождере, сад је бријеме али нигда! Којега му ћу врага рећи?
ПАВО: Како, не знаш?
ОБЛОЖДЕР: Говорио сам с госпојом Лучијом, анци, за ти сењо резаше један пршутак, једну есквизитију ствар од свита. Заисто нијесам у моје дни бољега ликвора видио! Црљен, верцелан,[5] од импортанције заисто. Бог теби живио с онијем мирисом мртва човјека и узгулузо једну мркијенту. Госпару Паво, да ти га се моћ дочепати, како би га! Ја бих му черто и кости исисао, ма пациенза![6]
ПАВО: Све је добро. Ма што ти је рекла госпоја Лучија од мене?
ОБЛОЖДЕР: Добро, је ли? и ја знам: а што ти се може боље изјести него ли добру пршутку и лијепо га изријезати на танко и измијешати с јајима и с маслом и с цукаром, и послије улити малахно маважијице и испригати и читнути се, ствари су га оживјети ин веритà.[7]
ПАВО: Ва бене![8] ма ну ми реци, како си с госпојом Лучијом реушко?
ОБЛОЖДЕР: Добро! Ма она дезерта рофијана Весела, ње годишница, све смета; оно је један враг, требује њу замитити, ако ћемо реушкати.
ПАВО: Муора л'аваризиа![9] узми оне моје старе бјечве од пана и дарујој их! Нијесам их, пер вита миа,[10] него једанаес годишта носио, и да речеш, штогоди сам их крпио, ма ни јесу веле страпацане.
ОБЛОЖДЕР: Е, е, нон фаремо ниенте,[11] госпару; она ти бјечве не носи, а оне бјечве имају триста крпа на себи, сваку од свога колура. Ко хоће у ове после реушкати од љубави, требује пенђати аллеграменте.[12]
ПАВО: Ја видим, да си ти мене намислио послати на оспидо. Облождеру, хоће се у свакој ствари бити медиокру човјеку, алитер зло посли иду.
ОБЛОЖДЕР: Пур јој требује свакако штогоди даровати, зашто ако се она не аквијета, наши су посли свиколици наопако отишли. Дарујмо јој једну печу реала за сада, а опета ћемо послије којугоди галантерију!
ПАВО: Печу реала за сада? А послије којугоди галантерију? А откуда ти су те галантерије? А гдје су те пече реала? Нон це субставитиа,[13] мој Облождере, доста јој би били и два динарићą.
ОБЛОЖДЕР: Охиме, нон се уса.[14] Како ти се човјек не меће у ствари од љубави ђенероз, ту није уфанце ниједне. Два динарића? а што је она дијете, да ће отити јабука купити? Како ти сада ове годишнице нејмају у шаци за моћ купити али тканицу али кошују али цендалину али цревље, заисто ти не сарофија се! А имају и разлог, зашто сваки труд иште плату.
ПАВО: Сад си ти мени дошо с философијом; а који је труд сарофијати? Ријечи се, неборе, не купују ни продавају, а ја у те цревље, у те кошује и у те остале помпе, што си прибројио, нећу уљезати. Или ти ме разумијет или не: ево ти три днара, понеси јој их, нека једна десерта рофијана не смета моје консолациони, ер ако ми дојде нешто морбина, имам јој чинити у берлини софисати.
ОБЛОЖДЕР: За раке боре, госпару, не срамоти се, веће ови први пут даруј ми јој један дукат алмено!
ПАВО: Нон се ремедио;[15] не могу ја и један час отити ин малхора.[16] На, ето три днара!
ОБЛОЖДЕР: Ја нећу тога заисто, ер ће делонго ријет, да сам ја остало изио, ą ја нећу да ове засране опртине перу уста мојом поштеном репутациони, да послије будем за руг мојој дешенденцији.
ПАВО: У, у, молто, магистро ми[17] Облождере, немој ти са мном стати у тијезим понтијима, ер то није за моје куће. На ти четири, виа е финимола![18]
ОБЛОЖДЕР: Нећу, пер вита миа,[19] чујеш?
ПАВО: Како, нећеш?
ОБЛОЖДЕР: Онако, ер ја нећу, ако разумијеш, изгубити вана глориа[20] за три днара, али за четири.
ПАВО: Финимола![21] ето ти их шес! да требује да ја вечераска не вечерам. Ако ја узбудем тебе слушати, ја ћу се у твоје каприче деципати. Нон воглио.[22] Дај овамо те шес динарића, ја их нећу по толико пенђат им ун цолпо омнинаменте.[23] Ма тот њему, муора л'аваризиа![24] подај јој их! Ја знам, кад их види, да ће се аквијетати. Шес динарића? Знаш ли, Облождере, да је то једна лијепа факолтат?
ОБЛОЖДЕР: Лијепа заисто! Ин верита[25] си се придро; хорсу,[26] ја идем делонго ађустати Веселу.
ПАВО: Полако! Ма што ми рече од госпоје Лучије, што је рекла од мене?
ОБЛОЖДЕР: О сад си да смо интригани есквизито. Рекла ми је, рекла ми је, сигнор си.[27] Твој госпар Паво, сигнор, си.[28] О памети, гдје си, сад је бријеме!?
ПАВО: Цхе белла пациенза è qуеста;[29] да веће изреци!
ОБЛОЖДЕР: Рекла ми је. Госпоја Лучија, је ли?
ПАВО: Е, госпоја Лучија, е, што ти је рекла?
ОБЛОЖДЕР: Рекла ми је, чекај мало, нека храним ове дукате оди за пас, да их не бих заборавио оди у руци.
ПАВО: О цхе бестиа,[30] у руци ће их заборавити.
ОБЛОЖДЕР: Није ли боље да јој их однесем делонго, да их не бих изгу­био, јер је у њих једна лијепа, факолтат. Један, два, три етц.
ПАВО: Однијећеш их; ма ми реци прво од госпоје Лучије!
ОБЛОЖДЕР: Госпару, бројећи ове мједи и мислећи о њима, ја сам забо­равио свеколико. Идем опета к њој, то ћу је и преупитати и упут ађустати Веселу и доћ ћу ти одговорити делонго.
ПАВО: È цоса[31] за штропијати га; пур требује да га компортам за не изгубити све заједно. Ходи делонго и чекам те дома.
ОБЛОЖДЕР: А бон виаггио![32] Ова ми је досада пулито реушкала, ма унапријед што ће бити? ја сам пер терра,[33] јер се не умијем ништа домислити. Требује ми се заисто побратимити с Фантажијом, у њега је сто начина у глави на ове после. Ин танто[34] сам бушко шес динарића; не знам, гдје се продава најбоље, да ми је мало стомак конфортати и ађустати, ер ми се сконтурбо веома, а унапријед, ћемо мислити.
 

Референце[уреди]

  1. победа
  2. на коњу
  3. у реду
  4. тако ми живота
  5. веројатно: укусан
  6. али стрпљења
  7. заиста
  8. У реду!
  9. Смрт шкртости!
  10. живота ми
  11. нећемо ништа учинити
  12. весело
  13. Нема опирања иметка? (сумњив препис!)
  14. Јао, не обичава се.
  15. Нема лијека
  16. к врагу
  17. много, учитељу мој
  18. и хајде да то свршимо!
  19. живота ми
  20. пусти славу
  21. Свршимо то!
  22. Нећу!
  23. само једним ударцем
  24. смрт шкртости!
  25. Заиста
  26. дедер,
  27. да, господине.
  28. да, господине.
  29. Које ли ту треба лијепе стрпљивости
  30. Какве ли животиње
  31. има разлога
  32. Сретан пут!
  33. пропао
  34. Међутим