Мада/37
| ←Шена шеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА СЕДМА |
Шена осма→ |
ЛУКА: Ходи, веће бријеме је.
ФАНТАЖИЈА: Од којега си вражјега дрва усичена, тешка ти си, чини ми се, да носим скалу од галије али од вјешала. Ево је, госпару, гдје ћу ш њом?
ЛУКА: Аранкај 'е оди уз фуњештру и ходи гори!
ФАНТАЖИЈА: То ја? Немој, мој добри госпару, нијесам ја инаморан, ово тебе тока узити.
ЛУКА: Сон стуфф о од толицијех ријечи, ходи гори, праљу ти, и што боље нађеш,
мећи долу, ја ћу примати. Виа на посо, не губи бремена!
ФАНТАЖИЈА: Фатте, ма на вјеру мал волонтијеро, ер гоњетам њеко велико зло. О, госпару, ако будем у кој невоји, знам, да ћеш ти бити алла ларга ко и прије, кад ме госпар Габро рефреско. Зато да ти сам припоручен! Ево ме у кући, а сад што ћу чинити?
ЛУКА: Купи све што можеш и мећи низ фуњештру!
ФАНТАЖИЈА: Ево једна печа броката.
ЛУКА: Печа мрежине.
ФАНТАЖИЈА: Ево једна колајна од сухога злата, прими је, да се не сломи.
ЛУКА: Ин веритá риста луковине.
ФАНТАЖИЈА: Ево ти један бачио од сребра.
ЛУКА: Ови је у огњишту сикуро.
ФАНТАЖИЈА: Ово ти скатула с прстенима.
ЛУКА: Јесам ли ја реко. Али је пијан али незна гдје је. Ово је батифог.
ФАНТАЖИЈА: Богме ти је шкуро ко у гузици. Јоште сам њешто напипо ма не знам што је. Си, си, један москар, држи, да се не разбије.
ЛУКА: Пршут ин веритá, хорсу све ће ми ово наопако отити с овијем врагом.
ФАНТАЖИЈА: О, а, ево кашунић од мједи, не могу га калати, сам ћу га на рамену донијети, а ти, госпару, имај помњу од тога блага, што сам метнуо, немо' да што помањка, ја гори режем свеколико у рабош, хоћу, да се послије лијепо дијели на пола свеколико.
ЛУКА: Ево Габро пер вита миа, а сада ја ћу утећи, нон воглио сапер алтро.
Референце[уреди]
