Мада/14

←Шена тринаеста

Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ЧЕТРНАЕСТА

Шена прва→

ШЕНА ЧЕТРНАЕСТА

ГАБРО, ФАНТАЗИЈА и ЛУКА

ГАБРО: Ко је доли? Ко куца?
ФАНТАЖИЈА: Госпару Лука, отац јој је у кући; чуо ме и озво ми се. Није ли боље да се ретирамо, докле је на бријеме, ер ме страсније од њега него ли од врага?
ЛУКА: Сињор, но, нећу да се ретираваш, да се не би он ставио у којигоди суспет и не учини коју годи ресолуцион страваганту више госпоје Маде и више нас; не бој се ништа, куцај опета!
ФАНТАЖИЈА: Ја се не бојим, ма сам дебото умро од страха, и ако ти буде потреба од тријаке за флата, ја сам је справио ин абонданза^[1].
ЛУКА: Праљу ти, да куцаш.
ФАНТАЖИЈА: Ја ћу куцат, ма кад изиде, што му ћу ријети?
ЛУКА: Што му драго; ти имаш сто партита у глави а сад си се изгубио у највећој потреби. Салдо!
ФАНТАЖИЈА: Ласно је теби, ер си за кантунатом, ма мени смрди ступин од фата. Госпару, ларгамо се пер вита туа!^[2]
ЛУКА: Праљу ти, да хоћу да се доспије ова фаченда; виа онамо, полтрон да ниенте^[3]!
ФАНТАЖИЈА: Госпару, ресервамо то за боље окажиони а оставимо сетога посла!
ЛУКА: О цхе пациенза! Нон це темпо да пердер^[4]! О Фантажија, ходí делонго, праљу ти!
ФАНТАЖИЈА: Не изгуби ме, госпару, тако ти онога, што смо изјели и попили заедно.
ЛУКА: Страшива бештијо да ниенте^[5], да тако би те у једној потреби изгубио, тако ли се ја могу у тебе уфати?
ФАНТАЖИЈА: Ставио ме си у понтиљо; ја абсолументе имам с тебе по­гинути, ер ми срце не дава отити. Перò^[6] идем, ма не остави ме, мој добри госпар! Тик, ток, тик!
ГАБРО: Ко је доли? озови се!
ФАНТАЖИЈА: Ја сам, сињор Габриелле; а сада што ћу ријети?
ГАБРО: Оè, Фантажија! што претенђаш око ове куће?
ФАНТАЖИЈА: Ја сам, сињор, у фало хтио доћи њеку ствар. Госпоја Мада! мисерицордиа^[7]! госпару, фалио сам.
ГАБРО: А од ништа човјече! Тако се доходи инсоленције чинити? Чекај!

(Оди га млати)
Сврха првога ата.

Референце

1. у изобиљу
2. чистимо се, тако ти живота
3. ништаријо
4. О стрпљења! Нема времена за губљење!
5. ништарио
6. Ипак
7. смилуј се!