Мада/12
| ←Шена једанаеста | Мада Писац: Непознати аутор ШЕНА ДВАНАЕСТА |
Шена тринаеста→ |
ВЕСЕЛА: Јес ли га приспо, сиромаше Облождеру? јес ли пробавио вино?
ОБЛОЖДЕР: Ја не знам, што ти је било ни како. Знам ово, да сам готов за отити се утопити и не доћи нигда на очи госпару Паву; него, моја Вехо, моје весело добро, када чујеш, да сам коју годи учинио од себе за ону љубав коју ти у С. & V. Сер. у срцу носим, проплачи ме, неборе, и проскуби се нада мном, ер ти не имам никога срчена, ко би ме ни пожалио ни свијеће ужего.
ВЕСЕЛА: Што ти је, неборе? што је интравењало? Сповијеј мени, једа се које ремедио нађе.
ОБЛОЖДЕР: Зна мој труд гора и луг, дубрава и поље,
право је, да и ти, друг, знаш моје невоље.
Ово ти, Вехо, од велике тужице кантам, ер ми се срце цијепа на пола; дечипо сам госпару Паву једну факолтат интијеру, а сад не знам, како ћу му на очи доћи.
ВЕСЕЛА: Једа му си дријева разбио?
ОБЛОЖДЕР: Веће, веће, неборе.
ВЕСЕЛА: Једа му си све вино по коноби пролио?
ОБЛОЖДЕР: Горе, горе.
ВЕСЕЛА: Једа му си баштину порико?
ОБЛОЖДЕР: То би ништа било. Горе тисућу пута.
ВЕСЕЛА: Једа му си кућу ужего?
ОБЛОЖДЕР: I то би се ађустало, ма се ово никако ађустати не може.
ВЕСЕЛА: Да што може бити, потужи се и реци мени?
ОБЛОЖДЕР: Ах јаох, спенђо сам у товијерни шес динарића, што ми је био дао за њекога, а сад нити је динарића, нити сам посла оправио. Јаох, моја Весела, јаох!
ВЕСЕЛА: Који је то посао? Говори, нека те поможем, ако могу!
ОБЛОЖДЕР: Не бих узо, да га враг изнесе; ходно овамо за кантунату, то ћу ти и сповиједити.
ВЕСЕЛА: Ходмо, утажи се, неборе!
ОБЛОЖДЕР: Јаох, мој госпару! Јаох, шес динарића! Јаох, моја Весела! веће изгуби твога жалоснога Облождера; твоје шенце, твој разговор, твоје вито копље, твоју десну руку, твоју перлу за барету, јаох!
Референце[уреди]
