Лука Десанчић у заробљеништву
|
Референце
- ↑ У три записане пјесме, и то код Луке Маријановића (Хрватске народне пјесме што се пјевају по Горњој крајини и по Турској Хрватској, 1864 — 1869, 15, (ркп., МХ 11б), у једној пјесми у Зборнику Јосе Вукелића и у збирци Фрање Десантића (н. дј., 169 — 188), заробљени Десантић је Лука, у Ерлангенском рукопису (Герхард Гесеманн, Ерлангенски рукопис српско-хрватских народних песама, Сремски Карловци, 1925, пј. бр. 72) је Јуре, код Валтазара Богишића (Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. I, Београд 1878, пј. бр. 108) је Михаило, а код Вука Стефановића алтазара Богишића (Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. I, Београд 1878, пј. бр. 108) је Михаило, а код Вука Стефановића Караџића (Српске народне пјесме из необјављених рукописа, Београд 1973 — 1974, књ. III, пј. бр. 41,42, 43) је Гојко.
- ↑ Кула Томина налазила се у данашњем селу Томина, уз ријеку Сану, 14 км удаљена од Санског Моста. Кула је била грађена на четири ката, а задаћа јој је била чувати мост који се налазио у њезиној близини.
- ↑ Нема података да је у том походу судјеловао и Иван Влатковић (Иве Сењанин), али постоји могућност. Од седам пјесама само се у двије Иво Сењанин не спомиње као један од ослободитеља Десантића из турског заиобљеништва.
- ↑ Тј, згулио му кожу, мјешину, мијех.
- ↑ Кумпоље је село у Гацкој долини у Лици.
- ↑ Вид Жеравица се спомиње у доста народних пјесама, обично у друштву хајдука Мијата Томића (+1642) и јунака из Равних котара. У документима до сада о њему нису пронађени повијесни подаци. Једино се 1647. у Макарском приморју спомиње харамбаша Вид, без презимена. Није познато је ли томе харамбаши Виду било презиме или можда надимак Жеравица. Иначе, презиме Жеравица доста је раширено у хрватском народу.
- ↑ По Данијелу Алерићу (Ороними Кунара и Јадика, Ономастица Југославица, 3. Загреб, 1973, 3 — 21), називи Кунара, Кунор, Куновац и Куновница долазе од перзијске ријечи кенар, која је путем турског језика дошла до нас, а значи руб, граница. По Стјепану Бановићу (Планина Кунара и Папуча у нашим народним пјесмама, Рад, 227, Загреб 1923, 332 — 343) у вријеме ратовања између Истока и Запада Кунара је била заправо свака планина у Динарском горју. По истом Бановићу, она планина која се спомиње у бројним пјесмама Босне, Херцеговине и Далмације јест планина Куновац (висине 631 м) у Лици, близу врела Уне, а преко које је водио пут до Удбине, преко Купинова, у Далмацију и кроз долину Зрмање у Равне котаре.
Извор
Сењски ускоци у народној пјесми и повијести, Народне пјесме о сењским ускоцима, приредио Мијатовић, Анђелко, Матица хрватска, Загреб, 1983., стр. 37-43.
Варијанте
Зборник Јосе Вукелића, пј. бр. 6, ркп. МХ 23а. Варијанте: Герхард Гесеманн, Ерлангенски рукопис српскохрватских народних песама, Сремски Карловци 1925, пј. бр. 72; V. С. Караџић, н. дј., књ. III, пј. бр. 41, 42, 43; Валтазар Богишић, Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. I, Београд 1878, пј. бр. 108; Лука Маријановић, Хрватске народне пјесме што се пјевају по Горњој крајини и по Турској Хрватској, 1864 — 1869, 15, ркп., МХ 11б.