Љубовници/9

←Осми призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Девети призор

Десети призор→

Девети призор

ИНТРИГАЛО и ДОТУР

ИНТРИГАЛО: За чеса ће ти корде^[1], госпару Дотуру? У гвери од љубави хоће се оштро копље, а не корде ни сабље.
ДОТУР: О, Интригало мој федели, унде венис? Qуо вадис?^[2] Које ми гласе носиш? Јеси ли растријебио штогоди пута за уљести у љубав госпође Лукреције?
ИНТРИГАЛО: Сигнор доттор^[3], хоће се оваци људи на послу! Није они цекин тако у прдемах отишао. Боље га си инвестио него да си купио толико прашчевине.
ДОТУР: Диц ерго михи^[4], што си оправио?
ИНТРИГАЛО: Веле, веле за први пут.
ДОТУР: Спес ту нунц уна сенецтае ту реqуиес мисерае, децус империумqуе Латини те пенес, ин те омнис домус инцлината рецумбит. Унум оро^[5], реци, изреци, изговори и сповиј мени, што си учинио, што је било и што је сучедило?
ИНТРИГАЛО: Ја ти сам прво замитио Анку, али се није контентала од једнога цекина, него сам још од мога приставио два дуката у сребру, ма то је ласно с вашијем госпоством; и Анка ми је рекла да твоје госпоство дође вечераска око двије уре ноћи с инструментом
за кантат јој под фуњестру. Она ће ти отворит врата, а ти ћеш уљести и тако се разговарат с госпођом Лукрецијом и конклудат матримониј.
ДОТУР: Цармина вел цаело поссунт дедуцере лунам; царминибус Цирце социос мутавит Улиссен, фригидус ин пратис цантандо румпитур ангуис^[6]. I Лукреција, qуамвис ут Луна мутабилис^[7], јер је жена, има с небеса од своје љепости долетјет у моје крило. I Лукреција на моје пјесни промијенит ће немилос у љубав. I Лукреција, змија љутица, на моје спијевање обратит ће јед и отров у сласти љувене. Си, си, верум ест^[8]. Дакле, мој федели Интригало, qуиа инцлината ад весперум диес ест^[9], ја ћу се отит справит.
ИНТРИГАЛО: Пођи у добри час, ма оно што сам стратио од мога?
ДОТУР: Добро ми си споменуо. Него, ја дуката не имам, ето ти један цекин, наплати се, а остало држи за моју меморију.
ИНТРИГАЛО: Хвала, мој добри господару! Слуга ти сам.
ДОТУР: Ибо, ет Цхалцидицо qуае сунт михи цондита версу цармина пасторис Сицули модулабор авена.^[10]

Референце

1. Комична реакција на завршетак задње Дотурове латинске реченице (цорде). Корда је сабља, ћорда.
2. унде венис? Qуо вадис? (лат.) - одакле долазиш? Камо идеш?
3. Сигнор доттор (тал.) - Господине докторе
4. Диц ерго михи (лат.) - Реци ми дакле
5. Спес ту нунц уна сенецтае... (лат.) - Стихови из Енеиде (XII, 57-59) О једина ти си ми нада, Утјеха старости биједној; Латиново је краљевство у теби и Дика, ослонац ти си славном дому што пада. Једно те молим...
6. Цармина вел цаело... (лат.) - Басме и сам мјесец с небеса скинути могу, / Басмама је другаре Уликсу претворила Кирка, / бајући може се хладна на ливади растргат змија (Вергилије, Еклоге, VIII, 67-71; Дјела П. Вергила Марона, превео и протумачио др. Томо Маретић, Загреб, 1932, стр. 30).
7. qуамвис ут Луна мутабилис (лат.) - премда попут мјесеца нестална
8. Си, си, верум ест (тал.-лат.) - Да, да, истина је
9. qуиа инцлината ад весперум диес ест (лат.) - будући да дан нагиње према вечери
10. Ибо, ет Цхалцидицо qуае... (лат.) - Идем и пјесме, што их начиних у Халкидском стиху / Пратит ћу сикулскијех пастира свирале гласом (Вергилије, Еклоге, X, 50-51, Дјела П. Вергила Марона, превео и протумачио др. Томо Маретић, Загреб, 1932, стр. 37).