Љубовници/57

←Двадесет и трећи призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Призор најзадњи

Призор најзадњи

СВИ
(Интригало хита Дотура)

ДОТУР: Солвам^[1], платит ћу! Што ћеш од мене? Пусти ме, молим те!
ПРОЖДОР: Пусти га, ја сам квијет, ако он не плати, нећу ни ја!
ИНТРИГАЛО: Фора беззи!^[2] Ја хоћу искупит оне закладе.
ФАБРИЦИЈО: Ола, што је то? Интригало, које су то инсоленције?
ИНТРИГАЛО: Нијесу инсоленције, не, него ми је однио једне хаљине женске, које сам ја у Гету узео, а сад говори да су му украдене. Хоћу да их плати!
ФАБРИЦИЈО: О, виа, qуеста è аггиустата^[3], хаљине су у мене дома. Ја ћу ти их дат.
ИНТРИГАЛО: Ин цонсциенза востра, ве'!^[4]
ПРОЖДОР (дâ му замлатницу): А што не вјерујеш, главочу један!
ИНТРИГАЛО: Мање ријечи, прављу ти! Ја вјерујем и стравјерујем!
ДОТУР: Цонтинуо гелидус ступор оццупат артус^[5]. Што је ово? Што се чини?
ФАБРИЦИЈО: Ово је срјећа моја сјединила мене с госпођом Лукрецијом. Зато, господине Дотуру, како мој мештар имаш и ти веселит се, а што је било да је прошло и да се веће о тому не говори.
ДОТУР: Дигна ест ингенти цонстанс патиентиа лауде^[6]. Да ти је све весело, све честито, ет дии те фациант фецунда проле беатум!^[7]
ВЕСЕЛА: Ево ти фагот, госпару.
СТАРАЦ: О, а сада свиколици аллеграменте^[8] прославимо ову фесту! Узми свак инструменат и попрати невјесту до дома!
АНКА: А ти, што чиниш, Интригало? Знаш да си ми драг!
ИНТРИГАЛО: Дакле, токај ми ју^[9]. Ево ма вјереница!
ПРОЖДОР: Нећу ни ја прдимела стâт овако! Весела, а ми, што чинимо?
ВЕСЕЛА: Дај ми руку, ја сам твоја!
СТАРАЦ: Ти^[10], Дотуру, води танац, и свак своју ухити, а ја ћу вам запјеват, пака ћу засвирит.
 
          Именео дођи свети,
          Завјете наше управи;
          Чин' да ти су на памети
          Љубовници ови прави.
          I садружи ове пјесни,
          Ке зачина свак весео,
          I утврди узô удесни,
          Боже од пира, Именео.

Референце

1. солвам (лат.) - платит ћу
2. Фора беззи (тал.) - Вади паре!
3. О, виа, qуеста è аггиустата (тал.) - О, хајде, то је уређено
4. Ин цонсциенза востра, ве'! (тал.) - Држим вас за ријеч, знате!
5. Цонтинуо гелидус ступор оццупат артус (лат.) - Ледена укоченост непрестано обузимље зглобове
6. Дигна ест ингенти цонстанс патиентиа лауде (лат.) - Постојана је стрпљивост достојна неизмјерне хвале
7. ет дии те фациант фецунда проле беатум! (лат.) - и нека те богови усреће обилатим потомством
8. аллеграменте (тал.) - весело
9. токај ми ју - додирни ми руку. (Тако су се симболично проглашавале заруке, што је вриједило као обвеза; спомиње се и у Држићеву Скупу IV, 5)
10. Ти итд. Винко Радатовић (Петар Канавеловић као писац комедија, "Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор", IX, Београд, 1929, стр. 39) упозорио је да је, према рукопису, комедија завршавала с том реченицом, која је гласила: "Ти, Дотуру, води танац и свак своју ухити, а ја ћу вам засвирити. - Сврха", а послије је друга рука прекрижила двије задње ријечи и написала: "запивати, пака ћу вам засвирити" те додала идуће стихове, који су узети из Гуаринијевога Пастор фидо, то јест Канавеловићева препјева (Вјерни пастијер). Све се то наводи не само у вези с Канавеловићем као аутором него и као доказ да комедија није могла добити наслов према стиху "Љубовници ови прави", јер су писани другом руком и није их било у матици. (Ф. Чале)