Љубовници/27

Извор: Викизворник
Љубовници
Писац: Непознати аутор
Седми призор


Седми призор
СТАРАЦ, ФАБРИЦИЈО и АНКА

СТАРАЦ: (с алабардом) Олà, ферма ла![1] Тко је то?
ФАБРИЦИЈО: Ја сам, госпару Ловро, твој слуга.
АНКА: Пусти ме веће, ето ти дружбе (иде тја).
СТАРАЦ: Тко си, прављу ти? Фора[2] име, јер те сад прободох овом алабардом, ве'![3]
ФАБРИЦИЈО: Ја сам Фабрицијо Писоглавић, слуга твога госпоства.
СТАРАЦ: Јеси ли ти ин персона[4], али су врагови узели твоју прилику, говори!
ФАБРИЦИЈО: Ја сам ин персона ет ин ессенза[5], него те молим, или ме допрати до дома, или ми заимај ту алабарду, јер ти сам готов за душу пустит.
СТАРАЦ: А што ти је интравењало?
ФАБРИЦИЈО: Овдје сам нашао два врага, два спетра, двије фантазме, и заисто, да нијесам има при себи, цоси цредо[6], главицу од дивље капуле, били би ме однијели по ајеру.
СТАРАЦ: А ја ти сам имао коријен од родакве, ма залуду, јер ти су ме прво завргли с речијаком, а послије одсмуцали тамо на мали мостак и оставили у скуру, а жалосну Веселу однијели пер ариа[7], и ево је иштем, не знам што су од ње учинили. I ухитише ме алл' импроввисо[8], не имах времена извадит коријен, јер ми не би могли наудит заисто. Сад ти сам га објесио овдје о алабарди, нека бјеже испрод мене.
ФАБРИЦИЈО: Да ходмо у мене дома, а ја ћу узет аркибуз и ону капулу, тако ћемо отит
искат Веселу.
СТАРАЦ: Бона опинионе, пер вита миа![9] Ходмо делонго, да ју не би утолико невољницу придушили.

Референце[уреди]

  1. Олà, ферма ла! (тал.) - Хеј, стој!
  2. Фора (тал.) - вани, на сунце
  3. ве'! (тал.) - гле!
  4. ин персона (лат.) - особно
  5. ин персона ет ин ессенза (лат.) - главом и тијелом
  6. цосě цредо (тал.) - тако мислим, тако вјерујем
  7. пер ариа (тал.) - по зраку
  8. алл' импроввисо (тал.) - одједном, изненада
  9. Бона опинионе, пер вита миа! (тал.) - Добра мисао, живота ми!