Љубовници/20

←Деветнаести призор

Љубовници Писац: Непознати аутор Двадесети призор

Први призор→

Двадесети призор

СТАРАЦ, ДОТУР и ВЕСЕЛА

СТАРАЦ: Бона сера, сигнор доттор^[1], што си се тако осамио?
ДОТУР: Нијесам сам, сигнор Ловро. Фервида суппрессо цомпесцитур ира палато^[2]. Разједио сам се, расрдио сам се, не знам што се од мене чини, здружен сам цум ира^[3].
СТАРАЦ: Алл' арма^[4], по ране боре, растесајмо га. Тко ти је што учинио? Ја сам за тебе!
ДОТУР: Ах, да знаш, лугерес уна мецум^[5], пожалио би ме, компатио би ме, имо амплиус^[6], проплакао би са мном.
СТАРАЦ: Реци што је? Нека се ремедија а темпо^[7], сповиди ми свеколико.
ДОТУР: Ин магнам ме цонтионем воцас, цуи суус диес, суус лоцус ассигнандус ест^[8]. Дуга је
историја, а ја сам толико кончитан аб ира^[9] да једва стојим на ноге, тресем се како прут: вагус пер артус еррат еxцуссус тремор^[10]. Ну свакако сповидио би' ти qуае ад цетерас меас мисериас аццессере^[11], да имамо гдје сјест.
СТАРАЦ: Сад ћу ја ремедијат. Весела, о Весела!
ВЕСЕЛА: Ево ме, госпару. Што ми заповиједате?
СТАРАЦ: Изнеси овдје два сточића да сједем с господином Дотуром.
ВЕСЕЛА: Идем делонго.
ДОТУР: На велике сам, госпару, доведен жалости; ет нунqуам qуерули цауса долорис
абест^[12]. Или од мене или од друзијех цауса хаец ест^[13]. Ја сам сигнум сагиттае^[14]. Мени, мени у срце болести ударају.
ВЕСЕЛА: Ево ти сточићи.
СТАРАЦ: Стави овдје. О сједи, сигнор доттор, и реци узрок од твојијех невоља.
ДОТУР: Ти знаш, сед цуи латет^[15], госпару Ловро, с којијем трудом, с којом помњом, с колицијем настојањем јесам алевао на мојој скули, под мојом дишиплином и с мојијем науком онога Фабриција Писоглавића, а сада, ерубесцо еqуидем ет оппримор аб ира^[16], ставивши
у забит свеколике крјепости вргао се^[17] је низ црну ријеку и дао се је на љубав.
СТАРАЦ: Тер то? Ја се тому не чудим, млад је.
ДОТУР: Чеса је млад? Дијете је! А не знаш ли што се пјева
 
     Неразборна о младости,
     љута ти те змија пекне,
     кад се љувен план усекне
     у нејаке твоје кости.^[18] Зашто, ферт фамем^[19]: ево ти љута змија; толерат ситим^[20]: ево ти љута змија; цонтемнит сомнос^[21]: ево ти љута змија; дура патитур^[22]: ево ти љута змија. Мучи мало, госпару! Дицит плурима qуисqуис амат^[23]. Да може ли га љута змија пекнут? Свеђ жели, ево ти Овидија: I нунц ет цупиди номен амантис хабе^[24]; ево ти истога аутура: Милити ет мисери семпер амантис опус^[25]. Мучи мало, пер вита туа! Не може спат, ево ти Валерија Флака: Нец минус инсомнем луx орта
рефицит амантем^[26]. Пусти мене говорит. С уфањем има замијешан страх, ево ти Понтана: О мисери амантес, сперате симул омниа ет тимете^[27]. Чуј њега истога: Ат мисерандус аманс ет фригоре уритур ет аесту^[28]. Не има пруденце, ево ти Проперција: Саепе импруденти фортуна оццурит аманти.^[29] Он исти: Нон семпер плацидус перјурос ридет амантес Јупитер^[30].
СТАРАЦ: Сасрала се крава лојем, о гиздава мâ госпоје.

Референце

1. Бона сера, сигнор доттор (тал.) - Добра вечер, господине докторе
2. Фервида суппрессо цомпесцитур ира палато (лат.) - Жестока се срџба зауздава стиснутих устију
3. цум ира (лат.) - са срџбом
4. Алл' арма (тал.) - На оружје
5. лугерес уна мецум (лат.) - туговао би заједно са мном
6. имо амплиус (лат.) - дапаче, штовише
7. а темпо (тал.) - на вријеме
8. Ин магнам ме цонтионем воцас, цуи суус диес, суус лоцус ассигнандус ест (лат.) - Позиваш ме да одржим велик говор, којему треба да се дан, мјесто назначе
9. аб ира (лат.) - од срџбе
10. вагус пер артус еррат еxцуссус тремор (лат.) - зглобовима ми лута дрхтање које избија
11. qуае ад цетерас меас мисериас аццессере (лат.) - како су ме друге моје невоље допале
12. ет нунqуам qуерули цауса долорис абес (лат.) - и никад не мањка тужног повода болу
13. цауса хаец ест (лат.) - овај је узрок; или ... ест - или сам ја или су други томе криви
14. сигнум сагиттае (лат.) - циљ стрелице
15. сед цуи латет (лат.) - али за кога је то још тајна
16. ерубесцо еqуидем ет оппримор аб ира (лат.) - од стида се доиста црвеним и срџба ме свладава
17. вргао се - бацио се
18. Неразборна итд. Петар Колендић („Љубовници", трогирска комедија 17. вијека, „Живот", Сплит, 22. 2. 1922) упозорио је да су то стихови из Палмотићеве Алчине. Канавеловић је исте стихове унио у Вучистрах па се и тај податак наводи у прилог мишљењу да је он аутор Љубовника.
19. ферт фамем (лат.) - трпи глад
20. толерат ситим (лат.) - подноси жеђ
21. цонтемнит сомнос (лат.) - не хаје за сан
22. дура патитур (лат.) - трпи муке
23. Дицит плурима qуисqуис амат (лат.) - тко љуби много говори
24. I нунц ет цупиди номен амантис хабе (лат.) - Сада иди и називај се пожудним љубавником (Овидије, Епистулае, III, 26).
25. Милити ет мисери семпер амантис опус (лат.) - Војник и убоги љубавник увијек морају војевати (према Овидију, Аморес, I, 9; Овидије: Љубави, Умијеће љубави. Лијек од љубави, прев. Томислав Ладан, Загреб, 1973, стр. 37).
26. Нец минус инсомнем луx орта рефицит амантем (лат.) - Свитање љубавнику не одагиње бесаницу (Валерије Флак, Аргонаути, VII, 23).
27. О мисери амантес, сперате симул омниа ет тимете (лат.) - О јадни љубавници, истодобно се свему надајте и од свега страхујте!
28. Ат мисерандус аманс ет фригоре уритур ет аесту (лат.) - Али јадног љубавника рањава и студен и жега
29. Саепе импруденти фортуна оццурит аманти (лат.) - Фортуна често притјече у помоћ несмотрену љубавнику
30. Нон семпер плацидус перјурос ридет амантес Јупитер (лат.) - Јупитер се не осмјехује увијек благо невјерним љубавницима (Проперције, III, 8, 16, 47).