Ао свети Ловренац,
Ки ј' ва пустиње пребивал
Седан лет и седан дан.
К њему дојде Марија:
„Бог помози, Ловренац!“ 5
,Бог те сприми Маријо!'
„Камо идеш, Ловренац?"
,Иден мало домака.'
I већ дојде домака.
I говори мајчице: 10
,Бога вама, мајчице!
Иман ван ја још кога?'
„Ој ти, синко Ловренац,
Имел си ти сестрицу,
По имену Анчицу, 15
Па с' волела чешати,
Лех по воду ходати;
Па ју младу закљенен
Суботицу кватрну:
- Кад идеш по водицу 20
З рибицун се створила
I з рибицун ходила,
Како сака рибица. -“
„Ништа зато, мајчице,
Специте ми брашнаца, 25
Да грен искат сестрицу,
По имену Анчицу.'
I већ пројде Ловренац,
Иде искат сестрицу.
Већ је дошал к водице, 30
Ту се лачан нахрани.
I жејан се напоји.
К њему вела риба гре,
I већ стегне ћордицу,
Да посиче рибицу. 35
Рибица му говори:
„„Непосикај ти мане,
Ја сан оца коди ти,
Ја сан мајки, ке и ти;
Мане ј' мајка закљела 40
Суботицу кватрну,
Недељицу кватрну:
- Кад идеш по водицу,
З рибицун се створила
I з рибицун ходила, 45
Како сака рибица. -""
Ал говори Ловренац:
,Ој сестрице Анчице,
Бин те могал шкапулат?'
„„Не, Ловренац братићу, 50
Лех по суду вичњему.
Лех ти ходи домака,
Пак ти реци мајчице:
Оно моје рухаце,
Ко сан млада справила, 55
Нека ми га поделе
Убоген сиротицан.
Оно злато и сребро,
Ко сан млада справила,
Нека ми га понесу 60
Мајке божјој на Трсат,
Нека фратри ми маше
За убогу душицу.“"
Народне приповиетке и пјесме из хрватскога приморја, прибиљежио ин чакавштином Фран Микуличић, у Краљевици, Слови приморске тискаре, а трошком пишчевим, 1876., стр. 141-144.
