Заклињала љуба Јиванова,
равнајући Јивину кошуљу:
»Већ те равнам девејт годин дана,
рубац носим као снаша млада
и под рупцем косе девојачке.« 5
То сачула њена свекрвица,
комај јадна ноћи дочекала
и одлази к Јиви у коморе,
б’јела вила са Јиваном спава,
вјерна љуба покрај зглавља стала. 10
Онда каже Јиванова мајка:
»Бежи, вило, даље од Јивана,
јербо ћу ти косу одрезати!«
»»Не за Бога, Јиванова мајко,
каква би ја била мед вилама!«« 15
»Каква моја снаха мед снахама,
таква би ти била мед вилама!«
