Липа ли је с вечера ведрина,
још је липша по поју равнина,
по њон шета Јанко и Никола.
До два су се брата завадила,
ни за саде, ни за винограде, 5
нег за једну липоту дивојку.
Јанко рече: "Моја је дивојка!"
а Никола да ни нег његова,
ма Никола Јанку говорио:
"Оба добре коње посидимо, 10
па ти хомо у двор, у дивојке,
питат ћемо дивојчину мајку,
од кога је прстене пријала,
за кога је ћерку обећала!"
Како рекли тако учинили. 15
Кад су дошли прид двор у дивојке,
упитали дивојчину мајку
од кога је прстене пријала,
за кога је ћерку обећала.
Одговара дивојчина мајка: 20
"Од Јанка сам цребље раздерала,
од Николе прстене пријала.
Што су цребље то је шала мала,
што је прстен то је вира права."
Казивач: Маре Шимунковић рођена Маринковић из Замошћа.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 19.
