Лијечник и за невољу — Ле Мéдецин малгрé луи/19
| ←Шена осма | Лијечник и за невољу Писац: Молијер Шена девета |
Шена десета→ |
Џива: Мој Боже! колико сам изтрудила за упоравити ову кућу. (Луци) Реци ми мало, ако знаш, што је од онега лијечника на кога сам вас напутила?
Лука: Ево га овди. Сад ће, до моје главе, на вјешала.
Џива: Како? мој муж на вјешала! Ајмех! што је, црна, учинио за бит објешен.
Лука: Чинио је да дигну кћер нашему госпару.
Џива: Ајмех! мој драги Перо, је ли истина да имаш бит објешен?
Петар: Ето видиш. Ах!
Џива: I пустит ћеш да те објесе прид толико чељади?
Петар: Да што хоћеш да учиним?
Џива: Àлмāнко да си био доспио посјећ оно горе што смо афиктали и скупио оно дрваца, не би ми се ни толика туга сада догодила, не би ни половицу оћутјела.
Петар: Уклони се, жено, душе ти, ер ми цијепаш срце надвоје.
Џива: Не, не, хоћу стат, мој Перо, за помоћ те да се не страшиш умријет, и нећу те оставит докле год те не видим да висиш.
Петар: Ах!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|