Лијечник и за невољу — Ле Мéдецин малгрé луи/17
| ←Шена шеста | Лијечник и за невољу Писац: Молијер Шена седма |
Шена осма→ |
Рено: Које су дроге, госпару, оно које си наредивō? Чини ми се да им нигда нијесам чуо имена.
Петар: Оно су дроге с којијем се служи кад је велика потреба и кад веће припре.
Рено: Јеси ли игда видио дјевојчицу онако свевољну како њу?
Петар: Дјевојчице су веће пута мало тврдоглаве.
Рено: Ти не можеш вјероват како је замахнитала за тијем Џоном.
Петар: Велика врућина од крви чини то у чељадим младом и који су савише живи.
Рено: Ја за мене, потом сам обазнō силу од ове љубави, узео сам ончас, и тако слиједим, чуват моју кћер и држат је затворену. Него што цијениш?
Петар: То си паметно учинио.
Рено: I лијепо сам с тезијем учинио да један з друзијем не има чеса чинит ни мање знат један за другога.
Петар: Врло добро.
Рено: Била би се догодила која клопотарија, да сам је пустио да се они могу видјет.
Петар: Без дубија.
Рено: I каква је, ја знам да би јој бастало утећ заједно с њим.
Петар: То врло прùдēнто промишљате.
Рено: Био сам авизан да је чинила све што је знала и могла за с њим говорит.
Петар: Махнитице!
Рено: Ма ће само ломит зубе залуду.
Петар: О, о!
Рено: Чинит ћу ја да га не може ни видјет.
Петар: Не има је с лудијем чинит, и ти знаш њеке кланце од којијем она није ни чула ни говорит. Ти си бистар колико је доста. Бог ми те подржō у животу.
|