Лиепа Катарина
Књигу пише липа Катарина,
Те је шаје брајну ројеному:
„Мој Иване, мој ројени брајне,
„Не могу ти од зулума стати,
„Од зулума проклете маћије; 5
„Непаз' да смо дица диздарјева
„Него да смо мулење царево,
„Ил ћу, брате, Сплиту на Латине,
„Ит ћу, брале, у цареву војску?
Кад је била књига долетила, 10
А на биле руке Иванове,
Књигу штије, грозне сузе лије.
Књигу штије, чврсто другу пише,
Па је у њој липо бесидио:
„Бора теби, селе Катарино, 15
„Ти не оди Сплиту на Латине,
„Јер с'у Сплиту та мудра господа,
„Липа јеси објубиће ми те,
„Већ ти кроји на мушку ајине
„Како носу цареве делије; 20
„Сакриј дојке под диван-јачерму,
„Жуте косе под калпак савије,
„И ти оди у цареву војску."
Кад је била књига долетила
А на руке липе Катарине, 25
Књигу штије липа Катарина,
Књигу штије а на њу се смије.
Брзо кроји на мушку ајине,
Како носу цареве делије,
Крије дојке под диван-јачерму, 30
Жуте косе под калпак савије,
Пако греде у цареву војску.
Кад се мркла ноћца заватила
Стане мислит липа Катарина,
Куд ће млада ношцу ноћевати? 35
Све је мисли у једну смислила,
Она греде сели Беговици.
Кад је дошла сели Беговици
Онда јон је млада бесидила:
„Отвор' дворе, Перин-Беговице, 40
"На дворе ти драг пријатеј дојде."
Али јон је млада говорила:
„Не отваран биле дворе моје,
„Већ најдражен пријатеју момен,
„И Ивану брајну ројеноме." 45
Опет јон је млада бесидила:
„Отвор' дворе, Перин-Беговице,
„На дворе ти драг пријатеј дојде."
Ал се младој смање немогаше
Па јон онда дворе отвораше; 50
Она справја госпоске вечере,
I још справја мекане душеке
Ди ће царе вечер вечерати,
1 још мрклу ноћцу ноћевати.
Кад је била зора забилила 55
I виасићи гору заватили,
I даниоа траке помолила,
Рано рани липа Катарина,
Па дозивје Перин-Бцговицу:
„Бора теби, Перин-Беговице, 60
„Ти ми појди у горње коморе,
Па приврни мекане душеке,
„Тот ћеш наћи шкатулу од злата,
„У шкатули јабуку од злата."
Кад то чула Перин-Беговица, 65
Она појде у горње коморе,
Те приврће мекане душеке;
Ал кад види липа Катарина,
Прикорачи добра коња свога,
Те полети низ то поје равно, 70
Кано звизда низ то небо сјајно,
Али млада Перин-Беговица,
Приврчући мекане душеке,
Она најде шкатулу од злата,
Ал ни у њој јабука од злата, 75
Вен је у њој коса дивојашка;
Одма се је млада домислила
Да је коса селе Катарине,
Па завиче да се кула стресе:
„Куд ће сада, жалосна јон мајка! 80
Па дозивје Перин-Беговица:
„О мој беже, моја душо драга,
„Није оно царе Драгомане,
„Већ прилипа селе Катарина;
„Куд ће сада, жалосна јон мајка!" 85
Кад је беже ричи разумио,
Он се баци на добра коњица,
Те полети кано сокол лица,
За прилипон младон Катаринон.
Ни је мога окон сагледати 90
А камо ли коњен достигнути!
Лети Кате кано била вила,
Док је дошла у цареву војску,
Кад је дошла у цареву војску
Клања јон се царе све до земје, 95
А царица кроз веруге златне,
I дви ћери под златнин прстењен.
Служи брајна девет годин дана,
А када је десета настала,
Ал је она брајну бесидила: 100
„Хој Иване, мој мили брајане,
„Ресту дојке, пуца антерија,
„Дојке су ми на промају дошле,
„Што се крије сакрит се не море,
„А ја греден билу двору момен." 105
Липо јон је брајне бесидио:
„Сритњо дошла мила секо моја!
„Сритњо дошла и сритњо ми пошла,
„И увика срића стобон била!"
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
