ПРИКАЗАЊЕ ПЕТО
ЕНЕА С ДРУЖБОМ, АКАТЕ, АСКАНИЈО, ЈАПИ ЛИЈЕЧНИК
ЈАПИ:
О војевода племенити, 2200
свијето и родом и дјелима,
веома данас држан бити
имаш вишњијем боговима.
Они, не ја с моје стране,
блази у наше теј потребе 2205
од приљуте смртне ране
оздравили јесу тебе.
Њих милостим оштра стријела
и с великом твојом чести
из рањена твога тијела 2210
изашла је без болести.
Све што лијека, све што трава
наћ сам мого и умио,
за подати тебе здрава,
ја бјех с помњом привратио; 2215
и не могућ угледати
испуњену му пожуду,
јур те справјах укопати,
тијем у горку стојах труду;
кад јасенак траву избрану, 2220
Ида у Крети коју плоди,
у честитој видјех води,
којом топљах твоју рану.
Она живот врати теби,
њу за драго здравље твоје 2225
који годи бог од неби
међу лијеке доније моје.
Нитко други тој бит не ће,
разми мајка тва, божица,
која смири наше смеће, 2230
и би мени помоћница.
Она је, она, свога сина
од зле смрти слободила,
рајски мири и ведрина
обичајна њу је одкрила. 2235
Тим, соколе наш храбрени,
справи на бој тву десницу,
и, коју ти бог намијени,
освоји лијепу вјереницу,
нека вас свијет познат буде, 2240
као тројанска моћ храбрена
иза смеће прике и худе
већма остаје просвијетљена.
ЕНЕА:
Јапи, вјерни мој љекару,
ја захваљам свијем вишњима 2245
на овему лијепом дару,
и вазда сам држан њима.
За истину је повраћено
од њихове мени руке
драго здравље и жудјено, 2250
и смирене моје муке.
Врху тијела сад мојега,
што рањени сви пак ћуте,
не позна се ни биљега
од чемерне ране љуте. 2255
Нитко други није за мене
него мајка моја мила
у потребе наше обћене
боговим се умолила.
АКАТЕ:
Кад праведнијех бог удара, 2260
каже да их гледа и љуби;
и ако кад год њих покара,
вику их сасма не погуби.
ЕНЕА:
О витези моји храбрени,
не крзмамо и не цкнимо, 2265
завезана клетвом мени
свуд плахога Турна иштимо.
Ниједан од вас у њ тицати
не мо, ја сам сам задости
силна младца педепсати, 2270
и његове стрт плахости.
Намјесниче мој Мнестео,
мач на бедру припаши ми;
племенити Илионео,
ти кацигу привежи ми; 2275
ти Клоанте мој љубљени,
утврди ми бојно оклопје;
ти Сергесто прихрабрени,
јуначко ми држи копје;
ти свјетнице мој Акате, 2280
мудри Капи, вриједни Сија,
срчану ми помњу имате
врху синка Асканија:
он је избрана нада моја,
моје уфање, моја дика, 2285
он сред мира и сред боја
моја мисао сва колика.
АСКАНИЈО:
Драги ћајко и љубјени,
знам да љубиш синка твога;
учин' ки год дио и мени 2290
од трудења витешкога.
Правда и разлог ниједан не ће,
да ти трудиш, ја почивам;
нека из млада и ја веће
с трудом вјечну час добивам. 2295
ЕНЕА:
Веселим се, синко мили,
да су из рана теби тако
бојни труди омилили,
и да кажеш срце јако.
Тако слиједит и у наприједа 2300
ако жудиш вјечну славу,
и у старе се твоје изгледа,
и од њих учи крипос праву.
ДРУЗИ:
Бојна од лава лав се рада,
од сокола сиви соко, 2305
кому је радос од свијех слађа
залетјет се на високо.
ЕНЕА:
Ход'мо, није цкнит, дружбо избрана,
да ми не би Турно реко,
да ја јесам тегај дана 2310
од његове силе утеко.
О ма лијепа вјеренице,
ка си слатка ма пожуда,
о весела узрочице
од витешкијех мојијех труда, 2315
сумње и мисли пусти твоје
данаска ћеш моја бити,
изабрано добро моје,
мој драг рају и честити.
Ах, зли Турно и несвијесни, 2320
ки си од смеће узрок први,
непријатељу мој удесни,
све ћеш платит твојом крви.
