ПРИКАЗАЊЕ ДРУГО
КРАЉИЦА АМАТА, ЛАВИНИЈА, БАБА, ДВОРКИЊИЦЕ
КРАЉИЦА:
Хоћу, хоћу ја свакако, 1185
да погодиш срцу мому,
и да речеш смиона овако
нечитаном оцу твому:
О злостари луда, паче
несвијесниче ниједне од сцијене, 1190
ки те худи гријех потаче
за гусара вјерат мене?
Да се црној земљи ница
сада мртав хоц' прострити,
ја ничија вјереница 1195
ван Турнова не ћу бити.
ЛАВИНИЈА:
Није прилике ни разлога,
да се младос моја пријечи
на љубљена ћаћка мога,
драга мајко, с таком ријечи. 1200
Вољела бих прије реда
данке моје довршити,
него њега стара и сиједа
злом бесједом увриједити.
КРАЉИЦА:
Да тако је, лудо дијете, 1205
твоја мајка теби мила,
да тако си моје свјете
погрдити намислила?
ЛАВИНИЈА:
Краљ ми је свједок од небеса,
ки зна добро моје желе, 1210
да не мислим ја ничеса
изван частит родитеље.
Гди је сва земља крвим црна,
гди се вас пук коље и бије,
ни за друзијех, ни за Турна 1215
вјерит ми се мисао није.
АМАТА:
Припросте си прем памети
и са више слаба и луда,
ако Турно сва на свијети
није тва мисао ни пожуда. 1220
Турно није младац први
посред ове све државе
и по лицу и по крви
и по дјелијех пунијех славе,
кога ја, тва мајка знана, 1225
као зна земља сва колика,
из млађахнијех теби дана
нарекла сам вјереника,
у краљеству латинскому
ки је међу нам рођен био, 1230
и у чињењу свему свому
свеђ нас гледао, свеђ дворио?
По кому си суду и свјету
вику могла промислити;
на удовцу тамну и клету 1235
свијетла младца промијенити?
На удовцу химбеному,
ки не има сунца дио,
који је граду тројанскому
од све штете узрок бие; 1240
ки прогоњен од богова
и по суху и по води
у честита мјеста ова
собом худу срећу води;
ки за друго роден није, 1245
него женске цијећ погубе;
ки с нехарством свијем бије
оне, који га вјерно љубе.
Лаомедонта вухвенога
од лаживе он је крви, 1250
а Парида невјернога
братучед се броји први.
Клетва, вјера и закони
прид њима су мале од сцијене,
научени су грабит они 1255
и варати туђе жене.
Зли син његов Асканијо
од твојијех је прем годишта,
тву кошуту ки је убио,
прид којијем ћеш бити од ништа. 1260
Худа, убога, грда, стара
одреци се вјереника,
с кијем издајство, с кијем привара,
с кијем зла стоје сва колика.
С првијем би те он сјевером 1265
младу одвео тја далече,
с обичајном да невјером
погуби те и посијече.
Од њега те мини жеља,
остави га са злом чести, 1270
и не слушај родитеља,
ки твој живот хоће смести.
ЛАВИНИЈА:
По ком путу и начину
хоћеш, моја мајко мила,
да приступим вољу очину, 1275
да његова хулим дила?
Још да мислим у памети
на хтјење му не пристати;
с кијем ћу образом њему ријети,
да га не ћу послушати? 1280
Ћаћка онако вриједна и знана,
ки ме љуби као сам себе,
поштоват сам ја држана
као поштујем, мајко, тебе.
