Парти се Лабињан до Пломина града,
Да види, ча чини Пломинкиња млада,
Ко је она липа, да не гре с Пломина,
Докле не обљуби добре мајке сина,
Млада Пиерина; Пиеро ми је млад, 5
Како и винука, образ му процвита,
Како и рожица. Ни лепше рожице,
Него ј’ вијолица. Вијолице моја,
Ча си повенула. Процвати, жиљу[1] мој,
Кад ја прот теби грен, за рожу отргат, 10
Ку љупци пронесен за приходњу моју,
За спомиње моје, приходнице моја.
