Краљевић се с ћордом разговара:
„Ај проклета, свитла ћордо моја,
Покле сам те од мештра видио,
Ниси ми се меса наситила,
Ни јуначке крви напојила. 5
Прво момче, ко на путу дојде,
Намах ће му глава одлетити."
То гре Марко мало спонаприда,
Тот ј’ на путу јено мало момче.
Ал му вели Краљевићу Марко: 10
„Склони с пута, јено мало момче,
Склони с пута, да ти сичем главу!“
„Мање силе, делијо незнана!
Шећимо се на ’но равно поље,
Ти на коњу, а ја ћу през коња, 15
Ћемо видит, ки је бољи јунак,
Је ли момче или је делија."
Они иду ва ’но равно поље.
Били су се од јутра до подне,
I од подне до мале вечере. 20
Малом момчу жуте пине скачу,
Краљевићу жуте и крваве.
Ал му вели Краљевићу Марко:
„Ај проклето јено младо момче,
Повими се, кога рода јеси, 25
Кога рода и кога племена?"
Одговара јено младо момче:
„Ја сам чуо Турке повидајућ,
Да ми ј’ ујац Краљевићу Марко."
„Ала, Боже, чуда великога, 30
Мало нисам главицу згубио,
Дал од кога другога јунака,
Нер од сестре ројеног нећака.
Стј. Жижа бр. 67. од Марије Карчић из Малог Лошиња.
