Коли ја промињен ћутих се у мени
одкле бих учињен дворанин љувени!
Ме битје весело размислив протрну,
паке се дресело у горк плач обрну.
Тер видим да овој љубави тко двори, 5
у муци живот свој скончава и мори;
честе су с њим смеће и дуге жалости.
а ријетке одвеће и кратке радости.
Мало крат у тузи, којом се свеђ гоји,
весеље окуси, и мало с њим стоји; 10
јак мал хип ведрином небо се охоли
и море тишином, кад зима одоли,
кад з дажди и с мрази и силом вјетара
све на свит порази и гњевно све хара.
