С врућим срцем ту постојмо,
Од Стипана писан појмо
V Лисандрији приповедан,
На срцу му моћност бива.
Три се мудри помињаху: 5
Јел’ то хинац, јел’ то лажац, —
То је хинац, то је лажац;
Ван га ’з града зиринимо
I с камењем га побијмо,
I з орудјем веле дости 10
I с камењем през милости.
Тоту један младић сташе,
Именом се Савул зваше,
Ки Стипана миловаше:
„Ој Стипане, невољниче, 15
Тебе твоји ненавиде!“
Стипан кљекне на колена,
Мило жељно к небу гљеда;
Небо му се отвараше
Славу Божју ко вијаше, 20
Исукрста с десне банде.
„„Ој Исусе, Божји сину,
Прости њим га, ки ме бију,
Зач не знају, што делају!““
Младенац је слаји од меда, 25
Ки нас вазда с добрим гледа,
Ки нам даје рајску дику,
Ки је блажен увик виком,
По све вике виков — 'Амен!
