Десета ура је, Једанајст и кварат, Јере су звиздице Све небо обашле, А младе дивојке 5 Све су пошле спати. Ја бих хи пробудил, Ма ми хи је мило, Кому хи је мило, I срце га боли, 10 Кога срце боли, I очи му плачу. Стј. Жижа, бр, 11. Од Валентића из Добриња,
Истарске народне пјесме, издала "Истарска књижевна задруга", [Опатија], 1924., стр. 140-141.
