Рано рани кићена дјевојка, .
Приа зоре и жаркога сунца.
Рано рани, а Богу се моли:
„Дај ми Боже очи соколове
I биела крила лабудова,
I зелена перја паунова.
Да прелетим преко Невесиња,
Да излетим на вћрх погледника,
Да ја видим свога суђеника!
Бог јој даде очи соколове,
I биела крила лабудова,
I зелено перје пауново,
I прелети преко Невесиња,
I излети на верх погледника,
Она гледа свога суђеника,
Код њег сједе до три куђеника
Један вели, сана и дриемљива
Други вели, нељубка је рода,
Трећи вели, љута кано гуја!
Љуто куне кићена дјевојка:
„Ах нека вас, моји куђеници!
Кои вели, сана и дриемљива,
Неимо санка до Јурјева данка!
Кои вели, нељубка је рода,
Нељубио од серца порода!
Кои вели, љута кано гуја,
Гуја му се на серцу савила,
На серцу му зиму зимовала
О Јурјеву гњиздо замотала
У по љета птиће изводила,
Љуте птиће шарене гујиће!“
Босански пријатељ, садержавајући потриебите користне и забавне ствари. Уредник: I. Ф. Јукић Бањалучанин. Свезак II, Трошком Дра. Људевита Гаја, у Загребу, Берзотиском народне тискарнице дра. Људевита Гаја, 1851., стр. 95.
