Два прибига, два прибига гору прибигоше,
Фелдуин попо, фелда ла ла, гору прибигоше*)
Влашић јунак с Туркињом диевојком.
Кад су били на сриед горе церне,
Разболи се Туркиња диевојка.
Забрину се Влашић момче младо:
Да код моје, ил код твоје мајке,
Неби сада тужан ни жалио!
Шта ћу с коњем, шта ли ћу с диевојком;
Ни диевојци студене водице,
Ни коњицу зелене травице!
Ал говори Туркиња диевојка:
Небрини се Влашић момче младо!
Нисам ти се бољом разболила,
Већ те кушам, јесам ли ти драга.
Одговара Влашић момче младо:
Ти си мени досад била драга;
Сад те куде троји кудиоци:
Једни куде, да си рода худа,
Други куде, да си посанљива,
Третји куде, да си љута гуја!
Ал говори Туркиња диевојка:
Тко ми вели, да сам рода худа,
Худо му се у роду родило!
Тко ми вели, да сам посанљива,
У невољи неимао санка!
Тко ми вели, да сам љута гуја,
Гуја му се око сердца вила,
Гушћерице око џигерице,
I у њему зиму зимовале,
На пролитје извеле младиће.
Босански пријатељ, садержавајући потриебите користне и забавне ствари. Уредник: I. Ф. Јукић Бањалучанин. Свезак I, Трошком Дра. Људевита Гаја, у Загребу, Берзотиском народне тискарнице дра. Људевита Гаја, 1850., стр. 36-37.
