Каада се Павле жењаше,
господу свате купљаше,
и липу Ану невисту.
Ане му липо зафалиа:
»Липа ти фала, дивере, 5
не морем ја ти на пир поћ,
већ ћу ти послат сестрицу,
липшу и вишу од мене.«
Сестра ј’ сестрицу сплитала,
сплитајућ ју је свитала: 10
»Ај моја Манде сестрице,
када ми дојдеш прид коло,
тихо се колу поклони,
и не фатај се код Павла,
ни код Павлова брајана, 15
јере је Павле худобан,
и Иван његов брајанак.«
Сестра сестрице не слуша,
већ када дојде прид коло,
плахо се колу поклони, 20
она се фата код Павла,
и код Павлова брајана.
Говори јој кнез Павле:
»Ки би ми гласи донио,
да ј' моја љуби умрла, 25
ја би га липо даровал
враним коњићем спод себе
и бритком сабљом од бедре.«
Још Павле у ричи бијаше,
али му гласи дојдоху, 30
да му је љуби умрла.
»Не играј коло охоло,
не свирте свирци гласнито,
Павлова ј’ љуби умрла.«
А говори њин кнез Павле 35
»Играј ми коло охоло,
и свирте свирци гласнито,
ако је она умрла,
ово је друга код мене,
липша и виша од оне.« 40
