Кад она изиде весела у слави,
која ме љепотом љувено затрави,
замукне свака ствар, рике се уставе,
а птице свакоје трептит се приправе.
Ну када бесједећ ки говор стат прави,5
сва вишња небеса на ње рич устави,
кад ли очи ње сврне, такмен'ја којим ни,
ужиже, умара, разчиња и копни.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
