Кад лишће на прозор овај вил изнесе

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кад лишце на прозор овај вил изнесе
Писац: Динко Златарић





  

Златариц.јпг

ПЈЕСАН CVI

   Кад лишце на прозор овај вил изнесе,
весел дан ње позор срцу мом донесе;
   јер свитлим тач зраци не просја сунце вик,
кад сведре облаци, тер мине даж велик.
   Чудно се горкости све моје осладе, 5
и нî те радости ке са мном није таде.
   Толиком љубезни приблажен узгорим,
да памет узбјесни, тер не знам што творим.
   Али ми до мал час весеље тој мине,
зач скоро лип образ прида мном изгине. 10
   Отиде госпоја у брзо, и дике
пођу с њом без броја, љепости разлике.
   Тад се ја снебивам у тузи притамној,
и сузе проливам низ блиједи образ мој.
   Тач дуга на неби зачне множ, ку гоји, 15
помасти у себи, ну мало постоји;
   добро се не дијели, а тамнос прикрије
облака дан бијели, и даж се пролије.



Извор[уреди]

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 230, Загреб, 1899


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 408 година.