Јуриша Сењанин заробио кћер аге Атлагића

* * *

Јуриша Сењанин заробио кћер аге Атлагића

Кад каури Ливно^[1] поробише,
У њем мрву блага заробише,
Мрву блага, али ј’ племенито —
Липу хћерцу аге Атлагића,^[2]
Нећакињу Дурајбеговића,^[3] 5
А љубовцу паше босањскога.
Уфати је Сењанин Јуриша,
Моли му се млајахна дивојка:
»Пусти мене Сењанин Јуриша,
Зашт’ ти нећу ни до мора дојти, 10
За меном ће три откупе дојти —
Једна откуп од бабајака мога,
Од бабајака аге Атлагића;
Друга откуп од ујца мојега,
Ујца мога Дурајбеговића; 15
Трета откуп од драгога мога,
Драга мога паше босањскога!« 
Јошће млада бише у ријечи,
Ал јој младој једна књига дојде
Од бабајка аге Атлагића: 20
»Кћерко моја, не уфај се у ме,
I моје су дворе поробљене,
Пусто ј’ моје однешено благо!»
Ал(и) младој друга књига дојде
Од ујака Дурајбеговића: 25
»Дите моје, не уфај се у ме,
Каури ми дворе поробише,
Однесоше и сребро и злато!« 
Цвили, плаче млајахна дивојка
Да ће бити у Сењу робиња. 30
Али младој трета књига дојде
I уз књигу три товара блага
Од драгога паше босањскога:
»Откупуј се моја душо драга,
Откупуј се колико ти драго!« 35
Дивојка је млада говорила:
»Мили Боже, чуда великога,
Тешко мени по роду мојему;
Да ниј’ мени драгога мојега,
Ја бим била у Сењу робиња!«40

---

Референце

1. .Турци су Ливно заузели први пута 1468. али су их Херцеговци под вођством Владислава Херцеговића исте године протјерали. Турци су застално Ливно заузели нешто прије 1485. и из њега су у XVI. и XVII. стољећу наичешће управљали клишки санџакбези. Тај се град особито стао развијати од средине XVI. стољећа. Послије пада Клиса 1648. успостављен је ливањски кадилук, који је обухваћао Ливно, Гламоч, Сарамишево и Грахово. Ливно је, поред управног средишта турске власти, било и збориште турске војске, која је полазила на походе у подручје од Макарскога приморја до Равних котара. Спомиње се у многим пјесмама.
2. Атлагићи или Атлибеговићи (по Атли-аги, који се истакнуо при заузимању Клиса 1537), позната муслиманска племићка обитељ у Ливну. У Турском Царству заузимали су значајне управне и војне положаје. У бројним пјесмама спомињу се мушки и женски чланови те обитељи (Евлија Ћелебија, Путопис, Сарајево 1979, 142, 144, 147, 173, 179, 181).
3. Дурајбеговићи иљ Дуратбеговићи су, по народним пјесмама, ливањски бегови. Спомиње их и Качић у Разговору угодном (Ст. писци хрватски, књ. 27, стр. 407, 424, 612). Вјеројатно је право презиме тих беговића Дуракбеговићи, који се често спомињу у документима XVII. стољећа као турски угледници, особито у борбама по Равним котарима и у Цетинској крајини (Бошко Десница, Из историје котарских ускока 1646—1684, св. I, Београд 1950).

Извор

Сењски ускоци у народној пјесми и повијести, Народне пјесме о сењским ускоцима, приредио Мијатовић, Анђелко, Матица хрватска, Загреб, 1983., стр. 82.

Варијанте

Крсто Марковић, Јуначке и женске народне пјесме из дубровачке околице, 1892 — 1893, пј. бр. 9, ркп., МХ 141. Пјесма забиљежена од Маре Иванковић из Луке на Шипану. Објављена: Никола Андрић, Хрватске народне пјесме, књ. IX Загреб 1940, пј. бр. 11. Иначица: Андро Мурат, Народне пјесме из Луке на Шипану, 1886, пј. бр. 34, ркп., МХ 40.