Јунак урани рано у планину,
с добрим другом, липотон дивојком.
Веза коња за јелу високу,
а сокола за зелену грану,
бријеткињу испод главе ћорду, 5
а дивојку на десницу руку.
Привари се момче нежењено,
прије заспа нег јуби дивојку.
Кад то види липота дивојка,
стане бижат кроз гору зелену. 10
Кад се момче од сна разабрало,
стане клети црне очи своје:
"Црне очи што сте ми заспале,
што ме нисте из сна пробудиле?".
Казивач: Маре Шимунковић рођена Маринковић из Замошћа.
Цвито Фисковић, Неколико народних пјесама 19. стољећа из Оребића, Чакавска рич: Полугодишњак за проучавање чакавске ријечи, Вол. XXI Но. 1, 1993., стр. 6.
