Јуда синоћ бога прода
за тридесет сребрњака,
то је чула мат Марија,
пак потече својој сестре,
својој сестре Мандалене. 5
»Сестро моја Мандалено,
помози ми у жалости,
помози ми искат сина!«
Кад су дошле в Јерусолим,
ва града њин ветар бише, 10
се њин свеће погасише;
кад су дошле пред Пилата,
на жидовска вела врата,
мат Марија ј’ заплакала:
»О Пилате, криви брате, 15
ча ти ј’ сторил мој син драги,
мој син драги сам бог прави,
каде је сад Исус драги?«
»Ход’, дево, на друга врата,
друга врата, десним путем!« 20
Шла је дева десним путен,
деснин путен, левун стазун,
пришла ј’ дева на врх горе,
на врх горе Крварије,
мат на криже види сина, 25
пак је брижна под криж пала
и под крижен заплакала:
»Подајте ми шугамане,
да отарен синку ране!«
Исус с крижа проговара: 30
»Ча ј’ та жена под криж пала,
здигните ју в име бога!«
Мат Марија ј’ завапила:
»Синко мили, синко драги,
досад сан ти била мајка, 35
а сад сан ти туја жена!«
Запис: Бреза, 28. VIII. 1956.,
I. Јардас, ркп. ИНУ 25 бр. 56. Казивао
Јоже Јардас Худељ, рођ. у Брези.
Успјела пјесма. Особито наивно-дражесни дио кад вјетар угаси свијеће Мајци божјој и »сестри« јој Мандалени, док траже ноћу по »Јерусолиму« Исуса. Доима се и назив »Крварија« мјесто »Калварија« за то губилисте из »Св. писма«.
Варијанте из разних публикација те истарских рукописних збирка[уреди]
Истарске народне пјесме, уредио, написао увод и прозумачио Олинко Делорко, Институт за народну умјетност, Загреб, Народно стваралаштво Истре, књига 2, 1960., стр. 172.
