Јелу ми јур праве од дуба највишу,
од рајске дубраве ње славе не липшу.
Јелу ћеш најпрво издалек замирит,
свих лузих тој дрво јур више нећ видит;
ке листак знобити мраз неће студени, 5
ну зими и лити ње листак зелени.
Све дубје заучне с јесени опадат,
а јели тад почне нов цвитак процватат.
Под јелом, кажују, љубко је починут,
оним ки путују труђахним одахнут. 10
Под јелом још праве лијеп хладак да дахти,
разлике туј траве с ружицом усцафти.
Трговци тој знају, кад пође [с] сунцем дан
сви лако јахају под јелом нашад стан,
ер нађу водице около туј близу, 15
а под њом травице и коњи што гризу.
Туј они с тргоме до свита почихну
не мислећ другоме, ну свој труд одахну.
Птичице још дробне, под небом разлике
међ собом, познобне од своје прилике, 20
на јели зелени сву зиму станују,
почанши с јесени у пјеснех дан трају.
Свакојзи нарави миран би дубак тај,
а мене т' затрави, да све дни имам вај.
