Јеленова напитница
Јаранише момче и дјевојче,
Јаранили девет годиница,
По планини по гори зеленој;
Овце пасли, разговарали се,
Један другом тврду вјеру дао, 5
Њему млада и по девет пута,
Да од села не ће даље поћи:
„Него за те, ол' за брата твога!"
Кадар прође девет годиница,
Драга драгу младу захваљива: 10
„Драго моје, велика ти хвала!
Браћа су ме моја обећала,
Не гледај ме, не ћу бити твоја!
Да т' на мене што жао не буде,
Дођи мени за вјенчана кума!" 15
Када момче разумје дјевојче,
Жо му било, сузе оборио,
I отиде двору бијеломе,
Мајци каже, што му рече млада.
„Поћ' хоћу ли, мила мати моја?" 20
Мајка њега и сује и кара:
„Не ћеш тамо, моје д'јете драго,
Да је водиш кумом за срамоту!"
Момак пође зелене у горе,
Да би мало лова половио, 25
А у исто вр'јеме проходио.
Све ловећи горицом зеленом,
Кад му на ум од дјевојке паде,
Још низ образ грозне сузе л'јева.
Па на путу изнадје јелена, 30
Гдје он лежи трави на зеленој;
Превија се тамо и овамо;
Млад је јунак њему говорио:
„А што ти је, од горе јеленко?
Што не идјеш и траву не ијеш, 35
Нег се ваљаш трави по зеленој,
Преврћеш се тамо и овамо?"
Говори му од горе јеленко:
„Прођи ме се, момче Сарајлија!
Ја имадох кошуту јарана, 40
С њом јараних пуно годин' дана.
Ево има три-четири дана,
Нити сам је чуо, ни видио;
Оли ми је когод примамио,
Оли брзни ловац уловио? 45
Ако ми је когод примамио,
Да Бог да се мамом помамио!
Ако брзни ловац уловио,
Обје своје ноге поломио!"
А говори момче Сарајлија: 50
„Остави се, од горе јеленко!
Да ја теби моје јаде кажем:
А ја имах јарана дјевојку,
С њом јараних девет годин' дана,
I још ми је тврду вјеру дала, 55
Да ме млада оставити не ће,
Него да ће она поћи за ме,
Оли за ме, ол за брата мога,
А садара иде за другога;
Мене зове за вјенчана кума 60
Ја бих ишо, не да моја мајка."
Рече њему од горе јеленко:
„Та, луд ли си, момче Сарајлија!
Хајде, момче, бор те не убио!
Кад те млада у сватове зове, 65
А ти хајде и мајку не питај!
Када будеш за сопром свијетлом,
Кад се почме редом пити чашом,
I напијат кићени сватови,
А ти напи' драгој куми твојој: 70
„„Да си здраво, драга кумо моја
Мош ли знати, ол се спомињати,
Кад дружисмо девет годин' дана,
А садара под твојим појасом
Имаш, кумо, сивога сокола? 75
Хајде, кумо, здраво и весело,
Ал ми чувај сивога сокола,
Как' у глави оба ока твоја!""
Кадар чује млади ђувеглија,
Подигнут ће кићене сватове, 80
Побјегнут ће, оставит дјевојку!"
Кад то чује момак Сарајлија,
Он послуша од горе јеленка,
Па отиде на двор у дјевојке.
Кадар дворе у бијеле дође, 85
Дочека га прва вјереница,
Весело га у двор причекала,
Ставила га за свијетлу сопру.
У то доба кићени сватови;
Међу њима млади ђувеглија, 90
Све у дворе увели сватове,
Око св'јетле сопре посједаше.
Господски им објед доносише.
Кад почели напијат сватови,
Кадар кума редом чаша дође, 95
Кум напија куми покрај себе:
„Да си здраво, драга кумо моја!
Ни у здравље моје ни у твоје,
Нег у тога сивога сокола,
Који теби под појасом спава! 100
Чувај ми га, драга кумо моја,
Как' у глави оба ока своја!"
Кад то чује млади ђувеглија.
Он побјеже куле са високе,
I одведе са собом сватове. 105
Оста сама лијепа дјевојка,
А он без ње б'јелу двору дође.
Кад видио момак Сарајлија,
Он ухвати за руку дјевојку,
Па је води кули низ скалине; 110
С њоме пође б'јелу двору своме,
I доведе лијепу дјевојку
Без сватова и вјенчана кума.
Кад дјевојку у дворе увео,
Тад му вели лијепа дјевојка: 155
„Што учини, да од Бога нађе?
Што си мени срећу омразио,
Тер говориш, што истина није?"
Говори јој момче Сарајлија:
„Је ли право, драга моја душо: 120
С тобом расо, с тобом јаранио,
С тобом тврду вјеру ухватио!
Кад би ми те други одводио,
Би ли пукло моје срце живо?
А ти мислиш, да је теби криво!" 125
Кад су дошли двору бијеломе,
Своја их је дочекала мајка.
Кад их види, мило јој је било,
I ожени једно за другога,
Да мирује једно уз другога. 130
Балдо Главић, стр. 4315.
Казивала Аница Бегин из Луке на Шипану,
а слушала од Шћепана Озимице,
такодје Шипањца.
Датотека:Мурат Сипан вињета.јпг
