Једина мâ вило, бисерна крунице,
немо' да за било ја цвилим тве лице.
Једини цвите мој, присвијетло суначце,
не чин' да урес твој увриједи срдачце.
Једина љепости, ка с' пуна све славе, 5
молим те крипости и дике гиздаве,
да би се смилила на слугу твојега,
доста га с' цвилила, погледај на њега.
Јурве је досада три љета, суначце,
ер ми се распада у жељах срдачце; 10
ере ми весел'је срдачцу неће прит
ну горко дресел'је ко ме ће уморит,
покли сам обљубил твој урес бисерни,
за ки сам утрудил мој живот чемерни.
Молим те ну затој, госпође од госпој, 15
љувени да труд мој обратиш у покој,
нека ми зла воља не сконча срдачце,
јак трави од поља кад стужи суначце.
Затој ти живот мој, госпође, буд' придан,
а да сам слуга твој одсада сваки дан; 20
ер си ти живот мој, од срца весел'је
и слатки вас покој у ком нî дресел'је.
Доста.
